HTEO JE DA KUPI AUTO IZ SNOVA, ALI SU GA ISKUSTVA VLASNIKA PRIZEMLJILA "Održavanje košta kao još jedno vozilo"

Jedno naizgled bezazleno pitanje na Redditu pokrenulo je lavinu komentara, ličnih iskustava i ozbiljnih upozorenja: da li osoba sa ispodprosečnim primanjima, bez kredita, može sebi da priušti stariji BMW – i da u njemu zaista uživa bez konstantnog finansijskog stresa?

Autor rasprave iskreno priznaje da se ne razume previše u automobile. Trenutno vozi stariji auto od nekoliko hiljada evra, ali ga još od detinjstva prati san o belom BMW-u s početka 2000-ih. „Otkad sam kao klinac u GTA video beli BMW, znam da želim baš takav auto ili bar neki koji liči na njega“, napisao je, dodajući da mu noviji modeli deluju sve ružnije.

Želja se ponovo rasplamsala nakon jedne vožnje Uberom. „Ljudi, to mi je bilo toliko lepo da od tada samo maštam kako bih i sam vozio takav auto“, priznaje. Međutim, realnost ga brzo sustiže – mesečna primanja od oko 1.200 evra, strah od skupog održavanja i reputacija BMW-a kao automobila koji „stalno traži servis“. Pitanje koje postavlja zajednici je jednostavno: da li je zaista skupo, kako god da se okrene? I ne samo kupovina, već i samo posedovanje starijeg BMW-a, konkretno modela E36 koji mu je velika želja.

„Problem nisu servisi, već godine“

Jedan od najdetaljnijih odgovora brzo spušta euforiju. Poenta, kako objašnjava komentator, nije u tome da li je BMW iz 2000. ili 2010. godine, već u činjenici da je u pitanju star automobil. A star auto, posebno iz premium klase, neminovno nosi niz troškova.

„Redovni servis nije najveći problem“, navodi on. „Problem su godine – gume, vešanje, gumice, creva, elektronika, sitnice koje se ne kvare odjednom, već se stalno troše. To je neprekidan proces.“

Zaključak je prilično surov, ali jasan: ako stalno razmišljaš da li će te sledeći servis finansijski dotući, onda taj auto trenutno nije za tebe. Takvi automobili imaju smisla samo ako imaš dovoljno prostora u budžetu da nepredviđeni troškovi budu dosadni – a ne izvor stresa.

Autor rasprave se slaže, ali ne krije gorčinu: „Tužno mi je što će, kad eventualno budem imao više para, ti automobili koji su mi lepi imati 40 godina, a ne 20… ali šta je tu je.“

„Ako ga ne možeš kupiti dva puta – ne možeš ni jednom“

Iskustva vlasnika starih BMW-a dodatno potvrđuju upozorenja. Jedan komentator navodi da je pre dve godine kupio E39, ali priznaje da je zbog lošeg održavanja prethodnog vlasnika praktično uložio još jednu vrednost automobila u popravke.

Autor teme sve svodi na jedno pitanje: „Znači, moram da uštedim da ga kupim dva puta, čisto za svaki slučaj?“ Odgovor stiže brzo i bez uvijanja: „Ako nešto ne možeš da kupiš dva puta, to znači da zapravo ne možeš da ga priuštiš.“

„M modeli – lepi snovi, skupa realnost“

Posebna upozorenja stižu kada se pomene M3, čak i kao puka estetska želja. „To nije auto za ljude koji se ne razumeju u automobile“, piše jedan korisnik. Uz zadnji pogon i minimalne sisteme asistencije, postoji realna opasnost da se neiskusan vozač vrlo brzo nađe u problemu.

Tu je i čuveni „M porez“. Svi M modeli su znatno skuplji za održavanje od standardnih verzija i troše mnogo goriva. „M auto je najlakše kupiti – pravi izazov je održavanje i svakodnevni troškovi“, objašnjava jedan komentator. Ukratko: san je skup, a realnost još skuplja.

Postoji li razuman kompromis?

Ipak, nisu svi komentari obeshrabrujući. Neki nude racionalnija rešenja. Savet je da se izbegavaju retki, kolekcionarski primerci koji više stoje nego što se voze.

Kao zlatna sredina najčešće se pominje BMW E46. Smatra se kultnim modelom koji i dalje ima dostupne delove i podnošljivije troškove održavanja. Pominju se i nešto noviji modeli poput E90 u verzijama 318 ili 320d, koji nude dobar balans između kvaliteta i troškova, uz napomenu da nijedan stariji auto nije potpuno lišen sitnih kvarova.

Na kraju se pojavljuje i malo optimizma. „Siromaštvo je često stanje uma. Imaš solidna primanja i nije glupo želeti stariji BMW“, piše jedan učesnik, ali odmah dodaje važno upozorenje: veći modeli znače i znatno veće troškove.

Sam autor rasprave na kraju dolazi do mirnijeg zaključka: odlučuje da za sada samo štedi i da se oglasima vrati za nekoliko godina – kada će želja možda biti realnija, a odluka lakša.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI