KRAJ POMERANJA KAZALJKI? Evo šta nas čeka ako ukinemo letnje računanje vremena – jedna odluka mogla bi biti pogubna

Prelazak na zimsko računanje vremena ove godine očekuje nas u noći između 25. i 26. oktobra 2025. U 3:00 sata posle ponoći kazaljke se pomeraju unazad na 2:00. U praksi to znači – dobijamo jedan sat sna više. Digitalni uređaji poput mobilnih telefona, računara i pametnih satova ovu promenu će obaviti automatski, ali nemojte zaboraviti da sami podesite zidne ili ručne satove.

Ideja o pomeranju sata potekla je u vreme kada se verovalo da će tako biti ušteđeno više energije, jer bi ljudi imali duže svetle večeri. Međutim, u savremenom dobu, kada većinu vremena provodimo uz veštačko osvetljenje i uređaje koji rade neprekidno, taj argument sve više gubi smisao. Brojna istraživanja pokazala su i negativne posledice – od remetenja biološkog ritma do slabije koncentracije i produktivnosti.

Ova praksa podrazumeva da se sat dva puta godišnje pomera – unapred poslednje nedelje u martu i unazad poslednje nedelje u oktobru. Uvedena je u prošlom veku kao strategija štednje energije, ali danas mnogi osporavaju njenu svrhu. Evropska unija je još 2018. pokrenula inicijativu da se ukine letnje i zimsko računanje vremena, ali konačna odluka nikada nije doneta.

Tokom leta, većina Evrope prelazi sa srednjoevropskog vremena (CET) na srednjoevropsko letnje vreme (CEST), dok se u Velikoj Britaniji koristi britansko letnje vreme (BST). Sama praksa prvi put je uvedena u Nemačkoj tokom Prvog svetskog rata, zatim ponovo tokom Drugog, a šire se vratila 1970-ih godina tokom naftne krize. Od tada, Evropa dva puta godišnje pomera kazaljke.

Iako pristalice uživaju u “dodatnom satu svetlosti”, protivnici ukazuju na probleme – od poremećaja sna do negativnog uticaja na zdravlje i privredu. Istraživanja pokazuju da prelazak na novo vreme može privremeno smanjiti produktivnost, ali i povećati rizik od nesreća i zdravstvenih tegoba.

Kada se raspravljalo o mogućem ukidanju, predlagano je da zemlje same odluče da li žele da zauvek ostanu na zimskom ili na letnjem vremenu. Ako bi se odabralo stalno zimsko vreme, sunce bi tokom zime izlazilo ranije ujutru, ali bi se i tokom leta smrkavalo ranije, oko 20:00 časova u julu. Sa druge strane, stalno letnje vreme značilo bi duže svetle večeri, ali i kasna zimska jutra, jer bi sunce izlazilo tek oko 9 sati.

Dakle, “zimsko vreme” nije dodatak – ono je prirodno, standardno vreme. Letnje je uvedeno kao eksperiment uštede energije, ali sve više država u svetu od njega odustaje. Azerbejdžan, Rusija, Turska, Sirija, Iran i Urugvaj već su ukinuli ovu praksu, dok je Egipat 2014. ukinuo letnje računanje vremena, pa ga ponovo uveo 2023. godine radi uštede struje.

Šta nas čeka u Evropi? Za sada – sve ostaje po starom, a kazaljke će i ove jeseni opet ići unazad.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI