GORE OD PUŠENJA I ALKOHOLA Ovi ljudi umiru 15 godina ranije od ostalih

Stručnjaci sve glasnije upozoravaju da hronična usamljenost ne utiče samo na naše raspoloženje, već može da potpuno promeni i kvalitet i dužinu života.

Danas se procenjuje da svaka šesta osoba na svetu – oko 1,17 milijardi ljudi – pati od osećaja usamljenosti. Svetska zdravstvena organizacija navodi da se sa tim stanjem povezuje čak 871.000 smrtnih slučajeva godišnje.

Iako mnogi veruju da usamljenost najviše pogađa starije ljude, stvarnost je drugačija. Ona je sve prisutnija i među mladima, pa čak i među tinejdžerima. Posebno zabrinjava podatak da skoro četvrtina devojčica tinejdžerskog uzrasta priznaje da se oseća usamljeno.

Šta usamljenost radi telu?
Naučnici kažu da dugotrajna izolacija može biti jednako štetna kao da svakodnevno pušite veliki broj cigareta. Povišen pritisak, upale, pad imuniteta – sve to otvara put srčanim bolestima i hroničnim zdravstvenim problemima.

Kako pogađa psihu?
Osim tela, usamljenost slabi i duh. Ona povećava rizik od depresije, anksioznosti, pa čak i demencije u kasnijim godinama. Problem je što mnogi svoje stanje ne prepoznaju na vreme, sve dok posledice ne postanu ozbiljne.

Kako se boriti protiv nje?

Negujte prijateljstva i porodične odnose – redovni susreti popravljaju raspoloženje.

Pridružite se zajednicama – sport, volontiranje ili hobiji mogu doneti nova poznanstva.

Oslonite se na tehnologiju – video-pozivi i mreže pomažu da ostanete povezani.

Potražite pomoć – razgovor sa stručnjakom može biti ključan korak.

Usamljenost nije samo prolazna neprijatnost, već ozbiljan zdravstveni rizik. Zato briga o društvenim vezama može biti isto toliko važna kao i zdrava ishrana ili redovno kretanje – jer nas ne čini samo srećnijima, već i produžava život.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI