NEMA VIŠE 24 SATA Dani postaju kraći, a naučnici nemoćni

Možda ne primećujemo, ali naši dani postaju kraći. Ne u metaforičnom, već u bukvalnom smislu. Zemlja sve brže rotira, a najnovija merenja pokazuju da se u poslednje vreme dužina dana skraćuje – i to u milisekundama koje su presudne za precizne tehnologije poput GPS-a.

Rotacija Zemlje nikad nije bila konstantna

Naša planeta se danas okrene oko svoje ose nešto više od 365 puta godišnje, dok kruži oko Sunca. Međutim, ta brzina rotacije nije uvek bila ista. Tokom istorije, dužina dana se stalno menjala – pod uticajem brojnih faktora poput kretanja okeana, pomeranja u Zemljinoj unutrašnjosti, pa čak i promena nivoa mora.

Ali najveći "kočničar" Zemljine rotacije je Mesec. Zbog složene gravitacione igre između Zemlje i njenog prirodnog satelita, Mesec se postepeno udaljava, a naša planeta sve sporije rotira – oko 1,8 milisekundi po veku.

Neočekivani preokret: Dani postaju kraći, a ne duži

Uprkos tom prirodnom usporavanju, od 2020. godine dešava se nešto neobično – Zemljina rotacija se ubrzava.

Te godine zabeleženo je čak 28 najkraćih dana otkako se precizno meri vreme, a rekord se ruši gotovo svake godine. Tako je, na primer, najkraći dan ikada zabeležen 2024. godine, kada je dan bio 1,66 milisekundi kraći od standardnih 86.400 sekundi.

I u julu i avgustu 2025. beleže se slični trendovi:

9. jul bio je za 1,23 milisekunde kraći,

10. jul za 1,36 milisekundi,

22. jul se očekuje da će biti 1,34 milisekundi kraći,

a 5. avgust za 1,25 milisekundi.

Mesec ubrzava? Da, ali pod određenim uslovima

Iako nas Mesec generalno usporava, kada se udalji od Zemljinog ekvatora, njegov efekat se smanjuje – i tada rotacija Zemlje može privremeno da se ubrza. U tim trenucima, dani postaju još kraći.

Zanimljivo je da od 2016. godine nijedna prestupna sekunda nije morala da se ubacuje u kalendarski sistem, iako ih je između 1972. i 2016. bilo ukupno 27. Stručnjaci iz IERS (Međunarodna služba za rotaciju Zemlje) potvrđuju da ni 2025. neće biti potrebe za prestupnom sekundom.

Nauka još nema odgovor

Zašto se Zemlja ubrzava? Odgovor nije jednostavan.

Neki smatraju da je uzrok duboko u jezgru naše planete, jer poznati modeli okeanskih i atmosferskih strujanja ne mogu objasniti ovaj trend. Postoji i uticaj zemljotresa, koji mogu pomeriti masu planete i promeniti brzinu rotacije.

Na primer:

Zemljotres u Japanu 2011. (jačine 9,0) pomakao je Zemljinu osu i skratio dan za 1,8 mikrosekundi.

Katastrofalni zemljotres u Indoneziji 2004. skratio je dan za čak 2,68 mikrosekundi.

To je kao kad umetnički klizač približi ruke telu i počne da se okreće brže – pomeranjem mase menja se brzina.

Šta nas čeka u budućnosti?

Naučnici prate ove promene uz pomoć atomskih satova, jer i najmanja razlika u trajanju dana može izazvati probleme u satelitskoj navigaciji, komunikaciji i vremenskim sistemima širom sveta.

Iako promena od nekoliko milisekundi ne utiče na naše svakodnevno funkcionisanje, u svetu nauke to može značiti mnogo – posebno kada Zemlja počne da igra po sopstvenim pravilima.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI