MARINA tvrdi da su je odgajali majmuni

Njena životna priča i dalje intrigira svetsku javnost, a o njenom iskustvu raspravlja se i danas, decenijama nakon što je napustila džunglu.

Otmica tokom građanskog rata

Rođena 1950. godine u Kolumbiji, Marina Čepmen se kao dete igrala u dvorištu svoje kuće kada je oteta. Bio je to period Desetogodišnjeg rata, poznatog kao „La Violencia“, krvavi građanski sukob u Kolumbiji. Imala je samo četiri godine kada su je, po njenom sećanju, nepoznati ljudi oteli iz sela čijeg se imena više ne seća, stavili joj tkaninu natopljenu hemikalijom preko lica i time je onesvestili.

„Moja poslednja misao dok sam padala u nesvest bila je jednostavna: umreću“, priseća se Marina.

Kada je došla svesti, bila je u zadnjem delu kamiona, okružena uplakanom decom. Ponovo je izgubila svest, a kada se sledeći put probudila, shvatila je da je nosi odrasla osoba. Ubrzo je ostavljena sama – duboko u džungli. Odrasla osoba koja ju je nosila bacila ju je na zemlju i pobegla, ostavivši je potpuno samu, bespomoćnu i izgubljenu.

Preživljavanje uz pomoć majmuna

Sledećeg jutra, probudila se gladna, iscrpljena i bez ideje gde da krene. Okružena samo drvećem, ponovo je zaspala – ali kada se probudila, više nije bila sama. Oko nje su bili majmuni.

„Na nekoliko koraka od mene bili su majmuni koji su me posmatrali. Jedan je prišao, ispružio ruku, okrenuo me na bok i vratio se“, ispričala je Marina.

Uskoro su se i drugi približili, počeli da je dodiruju i proučavaju. Na kraju su je – kako tvrdi – prihvatili među sebe. Prve banane koje su se pojavile pred njom zgrabila je i pojela. S vremenom je naučila da se penje po drveću, oponaša njihovo ponašanje i komunicira s njima. Postala je član „porodice“ kapucinjera – vrste inteligentnih i znatiželjnih majmuna koji žive u grupama od 15 do 20 jedinki.

Bekstvo iz divljine i život na ulici

Godinama kasnije, Marina je „spašena“ – ako se to uopšte može tako nazvati – od strane lovaca. U međuvremenu je potpuno zaboravila da govori ljudski jezik. Međutim, njen povratak u civilizaciju bio je sve osim srećan.

Nakon što su je izvukli iz džungle, prodali su je u javnu kuću u gradu Kukuta. Zbog divljeg ponašanja ubrzo su je izbacili na ulicu. Tamo ju je „usvojila“ mafijaška porodica, kod koje je radila kao rob. Spasila ju je komšinica Maruha, koja ju je usvojila kada je imala oko 14 godina i poslala u Bogotu da živi s jednom od svojih ćerki.

Novi život u Engleskoj

Krajem 1970-ih, tačnije 1977. godine, Marina je sa porodicom otputovala u engleski grad Bredford, gde je radila kao dadilja. Porodica je imala veze s tekstilnom industrijom u Velikoj Britaniji. Upravo tamo je upoznala svog budućeg supruga – naučnika – i s njim zasnovala porodicu. Danas žive u gradu Bedford i imaju dvoje dece.

Marina Čepmen svoju životnu priču ispričala je u autobiografiji „Devojčica bez imena“ („The Girl With No Name“). Knjigu su u početku mnogi izdavači odbijali, smatrajući da priča nije verodostojna. Ipak, s vremenom je pronašla put do publike, a National Geographic je čak snimio dokumentarac pod nazivom „Žena koju su odgajili majmuni“.

Istina ili mit? Struka podeljena

Uprkos interesovanju javnosti, stručnjaci su podeljeni oko istinitosti Marinine priče. Profesor Karlos Konde iz Kolumbije uradio je testiranja koja su, prema njegovim tvrdnjama, potvrdila da Marina govori istinu. S druge strane, profesor psihologije sa londonskog univerziteta, Kris Frenč, smatra da se radi o „sindromu lažnog pamćenja“ – pojavi kada osoba veruje u sećanja koja deluju stvarno, ali su delimično ili potpuno izmišljena.

Bez obzira na to da li verujemo njenoj priči ili ne, Marina Čepmen ne odstupa od svoje verzije događaja. Njena životna priča i dalje izaziva pažnju širom sveta, a o njenom iskustvu se i dalje govori, decenijama nakon što je napustila džunglu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI