DETINJSTVO ILONA MASKA U APARTHEJDU U JUŽNOJ AFRICI Kako je oblikovalo njegove kontroverzne stavove?

Sa impozantnom dvostrukom crvenom zgradom i pesmama koje su direktno preuzete iz Harovih školskih knjiga, srednja škola Pretoria Boys High je pravi južnoafrički ogledalo engleskih privatnih škola koje je osnovana 1901. godine da ih imitira.

Ilon Mask, koji je brzo postao jedan od najmoćnijih ljudi u američkoj politici, proveo je svoje poslednje školske godine 1980-ih kao dnevni učenik na zelenom, drvećem prepunom kampusu u glavnom gradu Južne Afrike, blizu velike odvojene kuće svog oca u Voterklufu, bogatom predgrađu Pretorije u kojem proleće cveta ljubičasto drveće džakarande.

Južna Afrika bila je potresena pobunama dok je aparthejd ulazio u svoje poslednje godine. Godine 1984. crnačka naselja širom zemlje podigla su ustanak. Do 1986. godine, bela manjinska vlada uvela je vanredno stanje. Ali u segregiranim belim enklavama, život je bio bogat i miran.

„Dok je zemlja u celini bila u plamenu i haosu, mi smo bili blistavo sigurni u našim malim, zelenim predgrađima, vodeći svoj sasvim normalan život“, rekao je Džonatan Stjuart, koji je bio godinu dana stariji od Maska u školi Pretoria Boys, koja broji i političara Laburista Pitera Hejna, dobitnika Bukerove nagrade, romanopisca Dejmona Galguta i ubicu i paraolimpijca Oscara Pistoriusa među bivšim učenicima.

Profimedia

„Imali ste ovu bogatu grupu, u relativnom smislu, a svi drugi su bili isključeni.“

Mask, koji je rođen u Pretoriji 1971. godine, napao je prošlog meseca na svojoj društvenoj mreži X „otvoreno rasističke zakone“ zemlje svog rođenja i odgovorio sa „da“ na izjavu: „Beli Južnoafrikanci su progonjeni zbog svoje rase u svojoj domovini.“

Nakon objava čoveka koji je sada na čelu Trampovog „ministarstva za efikasnost vlade“ (Doge), posebne grupe koju je Tramp stvorio, američki predsednik potpisao je izvršnu naredbu optužujući vladu Južne Afrike za „nepravednu rasnu diskriminaciju“ prema belim Afrikanderima, pozivajući se na zakon koji omogućava oduzimanje zemlje u određenim okolnostima. Naredba je smanjila pomoć Južnoj Africi, koja od SAD-a dobija 17% svog budžeta za HIV/AIDS, i ponudila azil Afrikanderima.

Nije bilo jasno u kojoj meri je Mask, koji je napustio Južnu Afriku 1989. godine i otišao u zemlju svoje majke, Kanadu, a zatim u SAD, imao direktnu ulogu u tome da podstakne Trampa da donese ovu naredbu.

Profimedia

Tramp je pokazao interesovanje za navodno proganjanje belih Južnoafrikanaca još od svog prvog predsedništva, kada je grupa Afrikander aktivista putovala u SAD kako bi tvrdila, lažno, da su beli farmeri ubijani zbog svoje zemlje uz saučešće vlade. Tramp je video jednog od lidera te grupe na intervjuu na Fox News-u i tvitovao svoju podršku.

Tramp je takođe bio pod uticajem drugih interesovanja, uključujući američke grupe koje kritikuju slučaj Južne Afrike protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) zbog rata u Gazi, koji je pomenuo u svojoj izvršnoj naredbi.

Ali, kako je Mask sada među Trampovim najbližim savetnicima, malo je verovatno da nije izrazio svoje stavove predsedniku, s obzirom na to da su ti stavovi povezani i sa njegovim poslovnim interesima u Južnoj Africi.

Mask je tvrdio da su zakoni o reformi zemlje u zemlji u kojoj bela manjina, koja čini samo 7% stanovništva Južne Afrike, još uvek poseduje više od 70% poljoprivrednog zemljišta, rasistički i predstavljaju krađu. Podržao je tvrdnje da ubistva belih farmera predstavljaju genocid, dok istraživanja sugerišu da su zločini motivisani finansijskim interesima.

Profimedia

Maskovi napadi su eskalirali u vreme kada je u sporu sa vladom Južne Afrike zbog zakona o afirmativnoj akciji, dok pokušava da proda svoju Starlink satelitsku mrežu u zemlji. Najbogatiji čovek na svetu protivi se zakonu koji zahteva od stranih investitora u telekomunikacionom sektoru da obezbede 30% kapitala u južnoafričkom delu preduzeća crnačkim firmama.

Trampova izvršna naredba će dodatno povećati pritisak na vladu Južne Afrike da izuzme Maska od zakona o crnačkom osnaživanju.

Maskova PR ekipa i njegov advokat nisu odgovorili na zahteve za intervju ili poslate e-mailove sa pitanjima.

Profimedia

Do koje mere su Maskovi dani odrastanja pod režimom aparthejda uticali na njegove današnje stavove, od onoga što je ličilo na nacistički pozdrav – karakterizaciju koju on odbacuje – na Trampovim inauguracijama prošlog meseca do njegovog prihvatanja radikalnih desničarskih političkih partija kao što je nemačka Alternativa za Nemačku, ostaje otvorena debata.

Beli, engleski govoreći Južnoafrikanaci poput Maskove porodice imali su koristi od rasne hijerarhije aparthejda, ali su većinom živeli odvojeno od vladajućih Afrikanaca.

Mask je prvu dve godine od petogodišnjeg školovanja u Južnoj Africi proveo u školi Bryanston High, koja je bila isključivo bela, u severnim predgrađima Johanesburga. Osnovana 1968. godine, to je mešovita, škola na engleskom jeziku koja se plaća, sastavljena od pravougaonih srednjovekovnih zgrada.

Kao i Južna Afrika tada i sada, Bryanston High bila je zaljubljena u sport. „Bilo je to kao kad pomislite na američko društvo“, rekla je Lesli Berns, koja je završila školu 1984. godine, prve godine Maska. „Imali smo sve džoke i popularne momke u fudbalskom timu.“

Mask, koji je bio na školskom šahovskom timu 1985. godine, bio je brutalno zlostavljan. Zlostavljanje je kulminiralo kada su ga bacili niz stepenice, toliko ga povredili da je završio u bolnici. Škola je odbila intervju.

Maskov otac preselio ga je, zajedno sa bratom Kimblom, u školu Pretoria Boys, gde je bio dobro voljen, prema Gideonu Furiju, koji je imao časove informatike sa Maskom.

„Bio je sasvim prosečna ličnost“, rekao je Furi. „Nije bio ni super sportista, ni super nerdi, ni super pank… Imao je grupu prijatelja.“

Južnoafrički mediji bili su podložni strogim vladinim cenzurama. Novine su izlazile sa cenzurisanim delovima, posebno izveštajima o rastućim nemirima u naseljima i masovnim hapšenjima, dok i to nije bilo zabranjeno.

Nasuprot tome, škola Pretoria Boys bila je liberalna, za svoje vreme. Godine 1981. postala je prva državna škola koja je primila crnog učenika. Tadašnji direktor, Malkolm Armstrong, iskoristio je pravnu rupu koja je dopuštala da primi sinove diplomata iz „domovina“ unutar Južne Afrike koje je aparthejd sistem smatrao nezavisnim državama.

Profimedia

„Armstrong je čak prkosio vlastima tako što je imao sastanak sa ANC-om [Afričkim nacionalnim kongresom] u Dakaru dok je još bio zabranjen“, rekao je Patrick Konroji, koji je bio u Kimblovoj generaciji, dve godine mlađoj od Maska. „Često je držao govore na školskim okupljanjima, naglašavajući važnost demokratije, ljudskih prava i socijalne pravde.“

Trenutni direktor škole, Gregari Hasenkamp, takođe je bio u Kimblovoj generaciji i ima slična sećanja na svog prethodnika, iako je napomenuo da nisu svi nastavnici delili Armstrongova liberalna stajališta.

„Sećam se da je naterao dečake da razmišljaju o zemlji u kojoj živimo i stavovima koje imamo“, rekao je Hasenkamp u intervjuu u svom drvenom kabinetu, noseći crni ogrtač i kravatu i čarape u školskim crvenim, belim i zelenim bojama.

Profimedia

Mask je ranije sebe opisivao kao „ne konzervativca“ i podržavao demokratskog kandidata na svakim predsedničkim izborima od Baraka Obame 2008. godine, dok se nije prebacio na desno. Ali Mask je očigledno sumnjičav prema demokratiji i liderima koje ona proizvodi.

1930-ih, njegov deda je predvodio antidemokratski politički pokret u Kanadi sa fašističkim pretenzijama, koji je kampanjama za vladu elitnih tehnokrata. Zatim je prešao u aparthejd Južnu Afriku jer mu je rasistički sistem odgovarao.

Mask sada izgleda srećan što prihvata američku verziju „jakog čoveka“ podržavajući Trampovu tvrdnju da je volja predsednika najvažnija.

Neki od Maskovih školskih vršnjaka nagađaju da na njegov sadašnji pogled prema Južnoj Africi može uticati to što nije bio prisutan tokom uspona i padova pregovora za završetak aparthejda i „čuda“ da je Nelson Mandela postao prvi crni predsednik zemlje 1994. godine.

Profimedia

Od tada, vlade pod vođstvom Mandelinog ANC-a nisu uspele da reše najveću ekonomsku nejednakost na svetu. Dok politike crnačkog ekonomskog osnaživanja nude poreske olakšice i državne ugovore firmama u crnačkom vlasništvu, crnci imaju pet puta veću verovatnoću da budu nezaposleni nego beli. Južna Afrika takođe ima jedan od najvećih stopa ubistava na svetu.

Nije retko čuti belce Južnoafrikanace kako tvrde da su diskriminisani, često citirajući zakone o afirmativnoj akciji. Sredinom februara, stotine su se okupile ispred američke ambasade u Pretoriji sa natpisima poput „Hvala Bogu za predsednika Trampa“ i „Vratimo Južnu Afriku na staro“.

Iako nije uobičajeno čuti belo stanovništvo Južne Afrike kako želi povratak aparthejda, takođe nije retko čuti starije ljude kako iskazuju nostalgiju za tim vremenima.

Printscreen

„Bilo je to dobro vreme, jer nismo imali zločina. Nismo imali problema. Ljudi, crnci i beli, dobro su se slagali“, rekao je Errol Mask u video intervjuu iz svog prostranog doma u Kejptaunu, kada je upitan o detinjstvu svog sina Ilona. „Sve je funkcionisalo. To je stvarnost. Naravno, ljudi ne žele da to čuju, ali to je istina.“

Mask i njegova dva mlađa brata, Kimbl i Toska, imali su turbulentan odnos sa svojim ocem. Kimbl je rekao Maskovom biografu Valteru Aizaksonu da ih je otac vikao na njih dva do tri sata, nazivajući ih bezvrednima i patetičnima. Njihova majka, Mej, optužila je njega za fizičko zlostavljanje.

„To je glupost“, rekao je Errol kada je upitan o optužbama koje je više puta negirao.

Braća su postala otuđena od svog oca 2017. godine, ne po prvi put, kada je dobio dete sa svojom 30-godišnjom pastorkom Janom Bezuidenhout, prema Aizaksonu. Prema Errolovoj verziji, naljutili su se na njega kada je izrazio podršku Trampu 2016. godine na proslavi svojih 70. rođendana i 45. Maskovog.

„Stvari su se promenile kada je Bajden došao i Ilon je shvatio da pokušavaju da unište Ameriku“, rekao je Errol. „Sada svakodnevno razmenjujemo poruke. Naravno, nije uvek u mogućnosti da odgovori, pa će to učiniti njegov sekretar.“

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI