Za Adama Sandlera, to je plakanje pred kamerama.

 Iako mnogi glumci posežu za tehnikama ili veštačkim suzama, Sandler smatra da su scene koje zahtevaju jecanje posebno neprijatne jer, kako priznaje, skoro nikada ne plače u stvarnom životu.

 Scenariji koji traže od njega da se emocionalno „raspadne“ izazivaju mu snažan osećaj nelagodnosti. Upravo zato takve scene doživljava kao veliki lični izazov.

Sendler je govorio o ovoj temi u intervjuu za The Hollywood Reporter.

 - U stvarnom životu mislim da sam jednom plakao - jednostavno nisam tip koji mnogo plače“, podelio je. Ipak, svestan je da dobar glumac mora da pokaže emocije na ekranu.

Govoreći o svom najnovijem filmu Džej Keli, Sandler je priznao da ga je unapred mučila pomisao na scene u kojima je morao da plače.

 - „Bile su tri ili četiri takve scene u tom filmu“, rekao je, dodajući da je nedelju dana ranije razmišljao:  Kako ću, dođavola, da plačem?'“

Film, koji je režirao Noa Baumbah, a u kojem glume Džordž Kluni i Lora Dern, pokazao je da je Sandler uspeo da prevaziđe taj strah, a njegova gluma mu je donela očekivanja nagrada, uključujući i Zlatni globus, piše Far Out