DELTA SOJ RAZARA TELO Dr Adžić iznela jezive podatke: U Batajnici sve česće amputacije, mladi ostaju bez ruku i nogu
Printscreen/K1 Televizija

Iako se isprva mislilo da koronavirus najviše utiče na stanje pluća pacijenata, kod kojih izaziva teške i obostrane upale, direktorka kovid bolnice u Batajnici dr Tatjana Adžić Vukičević za Objektiv navodi da je delta soj sa sobom doneo i druge komplikacije koje bolesnicima ostavljaju teške posledice, kao što je amputacija.

- Oko pet-šest slučajeva amputacije je bilo u ovoj bolnici. Bilo je amputacija i ruku i nogu i prstiju. Poslednja operacija urađena je kod četrdesetpetogodišnjeg pacijenta iz Valjeva, kome, nažalost, nismo uspeli da spasemo ruke. Mlad čovek, otac četvoro dece, prevodilac kineskog i engleskog jezika, nažalost, ostao je bez obe ruke. Samo na taj način uspeli smo da mu sačuvamo život - ističe ona.

Dr Adžić Vukičević objašnjava da pored toga što izaziva multisistemski zapaljenski proces u celom organizmu, kovid-19 je i trombogeni virus koji podstiče tromboze, odnosno formiranje krvnog ugruška (tromba) unutar krvnih sudova. Te tromboze upravo dovode do amputacija.

NAJKRITIČNIJE RUKE I NOGE

Direktorka kovid bolnice ističe da su tromboze do sada bile viđene u sklopu infarkta i embolije pluća, odnosno začepljenja krvnim ugruškom, ali da se sada dešavaju u velikim magistralnim krvnim sudovima nogu i ruku.

- U našoj bolnici leži mlad čovek koji je počeo dobro da se oporavlja. Međutim, kad sam bila u viziti, vidim da su mu ruke i noge bele kao zid. Pipnem ih, hladne kao led. Kad smo uradili dopler, ugledali smo tromb. U jednom danu uradili smo dve operacije evakuacije tromba. Da to nismo uradili, morala bi da se izvrši amputacija - kaže dr Adžić Vukičević.

Simptomi tromboze su hladna ruka, hladna noga i gangrena, a direktorka bolnice kaže da onda izumrlo tkivo mora da se operativno odstrani, što uglavnom rezultira amputacijama.

TROMB UDARA I NA SRCE

Prema rečima dr Adžić Vukičević, dešavalo se da tromb nastane i u srcu zaraženog pacijenta koji potom izazove srčani udar, a najčešće se završi smrću.

- Takvi pacijenti uglavnom umiru, jednostavno im nema spasa. Zato u našoj bolnici radi angiosala. Koronavirus nije još uvek dovoljno objašnjen pojam, ali je evidentno da zahteva praćenje postkovid pacijenata minimum šest meseci. Nikad se ne zna da li će se nešto aktivirati u organizmu nakon preležanog virusa - objašnjava direktorka bolnice dodajući da svi pacijenti kada dođu u takvu fazu bolesti, dobijaju antikoagulantnu terapiju (protiv zgrušavanja).

- Pacijenti su pokriveni terapijom. Upravo to je opasno, što oni i pod terapijom dobijaju ovakve tromboze - objašnjava dr Adžić Vukičević. Na pitanje zašto jedni pacijenti koji su pozitivni na kovid-19 imaju blaže simptome, dok se drugi bore za život tako što im amputiraju delove tela, doktorka ističe da to još uvek niko ne zna.

- Taj koji to otkrije dobiće Nobelovu nagradu. Ima, recimo, podudaranja sa krvnim grupama, kao i sa genetikom. Imali smo jednojajčane blizance koji su imali istu kliničku sliku i preminuli su, pa smo imali čitavu porodicu od pet članova i svi su umrli od posledica koronavirusa. Iako je prošlo godinu i po dana, još uvek nedovoljno znamo o njemu, osim da je smrtonosan - zaključuje direktorka kovid bolnice u Batajnici.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading