POTRESNA ISPOVEST BRATA UBIJENOG "Uništio mu je svaki vitalni organ"

 

Ovim rečima u potresnoj ispovesti započinje priču naš poznati golman Nenad Novaković, brat Predraga i dever Ivane koji su ubijeni za doček Nove godine, 31. decembra 2024. godine.

Tačno 11 meseci od nezapamćenog dvostrukog ubistva, doneta je šokantna presuda Branku Pušici, ubici iz Arilja, kojom je on osuđen na 17 godina za dva teška ubistva i godinu dana zatvora za nedozvoljeno držanje oružja. Dvoje maloletne dece u sekundi je ostalo bez oba roditelja, a tužilac je u završnoj reči na suđenju za ubistvo u Arilju naveo da je zločin izvršen iz niskih pobuda i bezobzirne osvete.

Foto: Privatna foto arhiva

 

Sledeće što sledi jesu žalbe Apelacionom sudu i nada da će ova presuda biti ukinuta zbog blage kazne izrečene ubici kojem je za ovako svirepi zločin pretila doživotna robija.

Nenad Novaković govorio je o događaju koji je zauvek promenio život njihove zajednice, o prvom suočavanju sa tragičnim vestima, kao i o tome kako se porodice danas nose sa posledicama.

- U tom kafiću se dogodilo jedno, teško da kažem, zversko ubistvo dvoje ljudi, mog rođenog brata i moje snaje. Ja u tom trenutku nisam bio tu, to je bilo kasno posle podne 31. decembra i ja sam spavao, ne znam iz kog razloga i telefon mi je bio ugašen. Kada sam se probudio, video sam preko 140 propuštenih poziva. Prvo sam mislio da je neka greška, da je telefon "zabagovao", da se nešto događa sa njim. Međutim, video sam da sam najviše poziva imao od snajine sestre. I logično, prvo sam pozvao nju i pitao sam: "Jelena, šta se događa?". Ona me samo pitala, da li mogu da dođem. Odgovorio sam da mogu i pitao da li je nešto loše. Rekla mi je da jeste. Pitao sam: "Koliko je loše?". Rekla mi je: "Upucan je Peđa" - priseća se on poziva koji mu je zauvek promenio život.

Foto: Rina

 

Kako priča, ono što mu je prolazilo kroz glavu jeste reč "upucan". Mislio je da upucan, ne znači ubijen. Znači, sigurno postoji šansa za neku borbu. To je verovao još nekih 30,40 minuta.

- Vozio sam ka Arilju, kroz teške uslove, kroz maglu, pokušavao da dobijem neku informaciju. Naravno, nada me nije ni u jednom trenutku ostavljala, verovao sam. U trenutku mi je samo prošlo kroz glavu da pozovem jednog prijatelja doktora koji je u Užicu. On isto nije znao za to, pozvao me nakon dva minuta i rekao: "Nažalost, primi moje saučešće. Izgubio si brata, a za snaju ti se bore za život." - priseća se on sa teskobom u glasu.

Kaže, mislio je da je Ivani pozlilo, ni na kraj pameti mu nije palo da je i ona zverski upucana.

Pitao je doktora da li može nešto da uradi, a odgovor koji je dobio prolazio mu je kroz glavu sve do presude ubici.

Foto: Oglasna tabla Arilje

 

- On je rekao, u ovom trenutku eventualno možeš da doniraš neki organ, da može da tvoj brat živi u nečijem telu. Naravno, nisam o tome mogao da razmišljam u tom trenutku i nastavljam dalje put ka Arilju. Za vreme čitanja presude ubici sudija je pročitao kompletne nalaze obdukcije... Setio sam se reči doktora koji je meni rekao možeš donirati neki organ i toga da sam ovih godina dana živeo u ubeđenju da je možda trebalo...Možda je to srce trebalo živeti u nekom drugom i da kažem je tu je moj brat. Međutim, nije bilo šanse za to, on ga je tako zverski ubio da je njemu bukvalno svaki vitalan organ ubio u njemu. Znači on je u mrtvog čoveka zverski ispalio još nekoliko hitaca gde mu je uništio svaki vitalni organ. Isto tako trenuci čitanja obdukcije Ivane, gde vidiš da je ona sa rukama u vis i da gotovo nema nikakve šanse da se spasi i on tako zverski puca i to jedno zrno, pogađa srce i još nekoliko vitalnih organa - priča sa neopisivim bolom u glasu.

On se prisetio i momenta kada je saznao da je Ivana izgubila borbu za život.

- Mislio sam da to nije istina, da ja vozim u snu, ubeđen sam bio da ću se probuditi, da ću ih odmah pozvati i naravno podeliti sa njima šta sam sanjao, ali kako sam bliže prilazio našem porodičnom domu, bukvalno noge nisu htele da mi idu u tom pravcu. I definitivno da dolaziš u dvorište te naše porodične kuće gde vidiš ogroman broj ljudi koji su se skupili da idu da daju krv, da pomognu. Znači, svako je nešto želeo da uradi. Dosta jecaja, dosta tuge, patnje i onda u tom trenutku kapiraš da to je to, to se dogodilo - priseća se on.

Blic

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI