OVA NAMIRNICA KOŠTA KAO SUVO ZLATO Teško se može naći na tržištu, česti su falsifikati, a za kilogram je potrebno da izdvojite 1.800 dinara
EPA/DAVE HUNT

 

Bagremovog meda skoro i nema na tržištu. I ono što se proizvodi, uglavnom ide na inostrano tržište. Zato će ove godine biti kao suvo zlato – nikad skuplji. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže za RTS da već godinama postoji problem sa bagremovom pašom zbog klimatskih promena i loših vremenskih prilika.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović ističe da je ove godine bilo dosta izmrzavanja i da je na dobrom delu teritorije Srbije bagrem izmrzao.

Navodi da su zalihe prošle godine izvezli, jer je cena skočila na svetskom tržištu, a da i ono malo što je prikupljeno ove godine uglavnom ide u izvoz, pre svega u Evropsku uniju.

"Zbog toga malo meda ostane kod nas. Mi imamo dosta falsifikata meda na tržištu. Nedavno je država sprovela veliku akciju kojom je znatno smanjen procenat falsifikata, ali još uvek ih ima", upozorava Živadinović.

Foto: Shutterstock

 

Kaže da i danas u prodavnicama može da se nađe falsifikovani med koji košta od 500 do 800 dinara.

"Samo suncokretova paša dala dobar prinos"

Nije samo u Srbiji nestašica bagremovog meda. Čak je jedna od retkih zemalja koja uopšte ima tog meda na tržištu.

"Hrvatska i Bugarska ga nemaju skoro uopšte. Bilo je nešto u Rumuniji, Mađarskoj, kod nas i to je to", navodi Živadinović.

Kaže da je bagremov med najcenjeniji i najtraženiji na svetu, jer zapadna kultura tradicionalno voli svetli med, a i zbog svog neutralnog ukusa i mirisa – nema aromu koja pojedinim ljudima ne prija. 

Živadinović ističe da se ni sa manjim prinosom i većom cenom pčelari neće obogatiti, jer imaju velike probleme.

"Ova godina je bila jako loša. Samo je suncokretova paša dala dobar prinos, sve ostale su podbacile", kaže Živadinović.

"Više se isplati prodaja falsifikovanog meda"

Naglašava da je veliki problem na tržištu i to što se malo meda proda u prodavnicama, jer ljudi nemaju poverenja u njegov kvalitet.

Kako razlikovati pravi i falsifikovani med

Sa stopostotnom preciznošću, pravi med se od falsifikovanoh može razlikovati samo u laboratoriji.

Ipak, prva naznaka za kupca da nešto nije u redu jeste nerealno niska cena.

Živadinović kaže da uz minimalnu maržu, med u prodavnici ne može da košta manje od 1.200 dinara.

"Zato smo se potrudili da napravimo pogon koji će plasirati med naših članova. Napravili smo jedan standard kvaliteta, dobru pčelarsku praksu i samo takvi pčelari mogu da stave svoj med u tegle koje smo napravili za naše članove", kaže Živadinović.

Kaže da su svim trgovinskim lancima u Srbiji ponudili svoj med, ali da ih je velika većina odbila.

"Sve dok ima dosta falsifikata na tržištu, njima se više isplati da prodaju falsifikate. Na tržištu je 2006. godine bilo čak 90 odsto falsifikata, i tada smo pokrenuli jednu veliku akciju borbe protiv toga, išli smo i kod predsednika Vlade. Napravljen je stručni tim koji se time bavio i spušteno je na nekih 30 do 35 odsto, kako je i danas", navodi Živadinović.

Ipak, kaže da kazne nisu adekvatne, pa se desilo da je firma iz okoline Smedereva uhvaćena da falsifikuje med, da je zatvorena, ali med nije povučen sa tržišta.

"Imamo i firmu iz Batajnice koja plasira takozvani pekarski med po prodavnicama. U kontroli je ustanovljeno kako taj med nije dobar i ispisane su kazne, ali taj med nije ispravan po zakonskim odredbama, po onome što piše na deklaraciji. Ne može pekarski med biti od bagrema ili sa livade. To po zakonu ne sme da se piše, a oni pišu", objašnjava Živadinović.

Upozorava da falsifikovani med može da bude i štetan za potrošače, ali kaže i da falsifikatori povremeno menjaju svoje metode izrade.

"Zaista svega ima na tržištu. Mi se protiv toga borimo, ali nemamo podršku prodavnica da taj med dođe do potrošača i zato većina ide u inostranstvo, što je tragedija, ali tako je kako je", zaključuje Živadinović.

Komentari (0)

Loading