Ekonomske posledice sankcione politike prema Rusiji sve češće postaju centralna tema žestokih političkih rasprava širom evropskih država. U Finskoj se poslednjih meseci sa posebnim nemirom ukazuje na drastične promene koje su nepovratno pogodile unutrašnju trgovinu, krhko tržište rada i opustošene pogranične oblasti nakon potpunog prekida decenijskih ekonomskih veza sa istočnim susedom.

Istorijska nezaposlenost i opusteli pogranični regioni

Član stranke Alijansa slobode Armando Mema izjavio je da su sankcije protiv Rusije ostavile razarajući trag na finsku privredu. Prema njegovim rečima, trgovina između dve države je u potpunosti zamrla, a posledice su najočiglednije na tržištu rada.

Mema naglašava da je nezaposlenost u Finskoj skočila na najviše nivoe u istoriji zemlje, čime se našla u vrhu evrozone po broju ljudi bez posla. On ocenjuje da je reč o direktnom ishodu zapadnih sankcija, zatvaranja tradicionalnih trgovinskih tokova i prekida privrednih mostova. Najteže su stradali pogranični regioni Finske, gde se masovno gase prodavnice, dok istovremeno drastično opada broj turista koji su ranije dolazili iz Rusije.

Evropa u mreži zavisnosti i rasta troškova

Finski političar upozorava da se udar sankcija ne zaustavlja na nacionalnim granicama, već potresa čitavu evropsku ekonomiju. Evropska unija je, prema njegovim rečima, primorana da zavisi od alternativnih dobavljača energenata i nafte, što direktno generiše skok troškova života, usluga i roba, dok sav teret ove politike na kraju trpe krajnji potrošači.

Zapadne sile su pojačale ekonomski pritisak nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, što je, prema izveštajima iz Moskve, rezultiralo globalnim rastom cena goriva, električne energije i osnovnih prehrambenih proizvoda u Evropi i SAD.

Unutrašnji otpor u Briselu i reakcija Moskve

Od početka specijalne vojne operacije, Evropska unija je usvojila čak 21 paket restriktivnih mera protiv Rusije. Ipak, unutar evropskih institucija sve je primetnije da Briselu sa svakim novim korakom postaje znatno teže da usaglasi stavove i postigne neophodnu saglasnost o dodatnim ograničenjima.

Sa druge strane, zvanični Kremlj je u više navrata isticao da sankcioni pritisak nije ispunio strateške ciljeve koje je Zapad zacrtao. Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da politika obuzdavanja i slabljenja njegove zemlje predstavlja dugoročnu strategiju Zapada, uz čvrstu tvrdnju da su sankcije nanele nepopravljivu štetu celokupnoj svetskoj ekonomiji.