Skandinavske zemlje suočavaju se sa ozbiljnim energetskim potresom, jer nagli rast cena goriva izaziva strah među građanima od mogućih restrikcija i dodatnog udara na kućni budžet, podsećajući na krizne mere iz prošlosti.

U periodu od novembra 1972. do februara 1973. godine, Danska je zbog mera štednje uvela drastične restrikcije, pa su vozači morali da ostave automobile parkirane čak 11 nedelja. Danas, usled naglog rasta cena goriva izazvanog ratom na Bliskom istoku, sve je više bojazni da bi se sličan scenario mogao ponoviti.

Iako bi cena bezolovnog benzina od 95 oktana uskoro mogla da dostigne čak 2,30 evra po litru, danski ministar energetike Lars Ogard smatra da još uvek nije trenutak za uvođenje vanrednih mera. Umesto toga, građanima je uputio apel:

„Ako malo popustite pritisak na gas, smanjićete i pritisak na novčanik. Nema smisla smanjivati porez na nešto što ionako treba manje da trošimo.“

Danska je već donela odluku da postepeno pusti u promet oko 1,24 miliona barela nafte iz državnih rezervi, što odgovara dvonedeljnoj potrošnji cele zemlje. Međutim, uprkos toj meri, cene goriva na pumpama nastavile su da rastu. Iako nestašica za sada nema, situacija izaziva zabrinutost.

„Imamo rezerve za oko 80 dana potrošnje. Snabdevanje u Evropi je trenutno stabilno, nema nedostatka goriva, ali svi osećamo posledice visokih cena“, rekao je Ogard za dansku javnu televiziju.

On je dodatno savetovao građane da dele prevoz do posla ili da, gde je moguće, rade od kuće kako bi smanjili troškove.

Norveška beleži rekordne cene

U Norveškoj su zabeležene istorijski najviše cene goriva. Na pojedinim pumpama cena dizela dostigla je čak 30 kruna po litru, odnosno oko 2,65 evra, što predstavlja apsolutni rekord.

Iako veliki broj električnih vozila ublažava ukupni udar na nacionalnom nivou, situacija je daleko teža u ruralnim krajevima, posebno na severu zemlje, gde se i dalje dominantno koriste vozila na fosilna goriva.

Zbog toga su lokalni političari zatražili intervenciju države, upozoravajući da ovakve cene ozbiljno ugrožavaju i kućne budžete i poslovanje preduzeća.

Mnogi građani ne mogu da prihvate činjenicu da Norveška, kao zemlja bogata naftom, mora da se prilagođava globalnim tržišnim cenama, pa traže smanjenje poreza i drugih dažbina.

„Imam zakazan pregled u bolnici u Budou, udaljenoj 270 kilometara u jednom smeru. Litar dizela platio sam 2,3 evra. Ne razumem zašto Norveška ne reaguje. Švedska smanjuje poreze na gorivo – zašto mi ne možemo isto?“, rekao je Frode Lingstad, samohrani otac troje dece iz pokrajine Nordland.

Švedska uvodi olakšice

Za razliku od Norveške, Švedska je najavila konkretne mere. Vlada planira smanjenje poreza na benzin i dizel u periodu od 1. maja do 30. septembra, što bi moglo da snizi cene za oko 30 centi po litru, uz neophodno odobrenje Evropske komisije.

Pored toga, domaćinstvima će biti isplaćene privremene subvencije za električnu energiju u iznosu od oko 200 evra mesečno.

„Dešavanja na Bliskom istoku predstavljaju ozbiljan izazov za švedsku ekonomiju. Nažalost, nemamo kontrolu nad ratom niti nad cenama energenata na svetskom tržištu. Važno je da građani racionalno upravljaju novcem i smanje potrošnju energije“, izjavio je premijer Ulf Kristerson.

Procenjuje se da će ove mere državu koštati oko 300 miliona evra.

Finska bez intervencije

U Finskoj je cena benzina već premašila 2 evra po litru, a analitičari upozoravaju da bi nastavak krize na Bliskom istoku mogao dovesti do dodatnog rasta cena.

Ipak, premijer Petteri Orpo izjavio je da Finska za sada ne planira uvođenje mera poput onih u Švedskoj.

„Nemamo takve planove niti se o tome trenutno raspravlja. Pažljivo pratimo situaciju i reagovaćemo u skladu sa razvojem događaja. Ovo je kriza koja je brzo izbila i nadamo se da će se brzo završiti“, rekao je Orpo.

Finski stručnjak Peter Lund sa Univerziteta Aalto upozorava da čak i eventualni kraj sukoba na Bliskom istoku ne znači brzo smirivanje cena goriva.

On procenjuje da bi cena benzina mogla dostići i 2,5 evra po litru, posebno zbog povećane potražnje tokom uskršnjih praznika.

„Puštanje naftnih rezervi verovatno neće značajno uticati na cene. Na tržište je plasirano 400 miliona barela, dok globalna dnevna potrošnja iznosi oko 100 miliona barela“, upozorio je Lund.