Kod komšija rešeno svega 6 odsto zahteva za legalizaciju objekata

Ražnatović je naveo da je teško dati podatak koliko je nelegalnih objekata na teritoriji Crne Gore, a da je od 2018. godine do jula 2025. godine predato 62.495 zahteva, od čega je 3.589 zahtjeva rešeno, što je oko šest odsto u odnosu na broj predatih zahteva.

"Javnost je mogla da vidi satelitske snimke objekata, a sledeće godine radimo kontrolni snimak. Snimak od jula je bazični koji se neće menjati. Objekti izgrađeni nakon jula ove godine koji nemaju dozvolu, neće moći da se upišu u katastar, nakon čega će morati da se donese rešenje o njihovom rušenju. Ukoliko je objekat iz jula 2025. godine prepoznat kao objekat sa pločom, on moći da se legalizuje“, naveo je Ražnatović gostujući u emisiji RTV Podgorica.

On je kazao da ne može reći koliko je objekata na državnoj zemlji na teritoriji Podgorice izgrađeno jer ne raspolažu sa tim brojkama.

"S obzirom na to da se ortofoto snimak još uvek obrađuje, a za obradu je potrebno oko šest meseci. Kada govorimo o nelegalnom graditelju, prva i osnovna stvar je da se taj objekat stavi na listu nepokretnosti, odnosno u katastru. Ukoliko nije upisan, mora se izraditi geodetski elaborat premera izmerenog stanja, sa tim elaboratom zajedno sa izjavom overenom kod notara ide se u područnu jedinicu katastra i tu se podnosi kompletna dokumentacija. Nakon dobijanja rešenja o upisu bespravnog objekta u katastar, bespravni graditelj prikuplja dokumentaciju i odlazi u jedinicu lokalne samouprave kako bi predao zahtev za legalizaciju“, pojasnio je Ražnatović.

Kako je kazao, za izradu elaborata je potrebno izdvojiti oko 250 evra, zavisno od veličine objekta, te da overavanje izjave kod notara izjave košta oko 7 i po evra, tj. za prvi korak je potrebno izdvojiti oko 300 evra sa svim taksama.

"Što se tiče dokumentacije koja se predaje u jedinicu lokalne samouprave, potrebno je popuniti Zahtev za legalizaciju, potrebno je dostaviti ponovo overen elaborat iz katastra (kopija ili original), fotografije svih fasada i list nepokretnosti i to je sva potrebna dokumentacija za jedinicu lokalne samouprave. Oni imaju rok od 15 dana da vam odgovore na vaš zahtev da li je dokumentacija kompletna, ukoliko nije imate rok od 90 dana za dostavljanje dopune dokumentacije bez koje neće moći da se dostavi rešenje za legalizaciju“, naveo je Ražnatović.

Besplatne zone za legalizaciju su na seoskim područjima, svaka opština je donela odluku o urbanim sanacijama, samo je potrebno prikupiti dokumentaciju i predati je, naveo je Ražnatović, preneo je podgorički portal CdM.

Ražnatović kaže da je ovako mali broj rešenih zahteva bio uslovljen donošenjem plana generalne regulacije, kao i da je 2021. godine tadašnje ministastvo odustalo od toga i to je dovelo do zastoja.

Objašnjava da Zakon nije definisao rokove za samu legalizaciju, već rok od šest meseci da ljudi koji nemaju upisan objekat u list nepokretnosti, predaju zahtev.

Taj rok ističe 14. februara, a ministar je na posebnoj sednici Skupštine Crne Gore rekao da će taj rok biti produžen za još šest meseci.

Navodi da je zakon „krajnje uprošćen“ i da definiše da se može legalizovati svaki objekat koji ne ugrožava javnu infrastrukturu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI