UŠLI SU U SIVU ZONU! Ukrajinci u bezizlaznoj poziciji, Rusi se zabili u dva džepa od 130 kvadratnih kilometara

Kijev priznaje taktičke uspehe ruske vojske u oblasti Harkova. Mond prenosi reči Oleha Sinehubova, načelnika vojne administracije Harkova, koji je rekao da su uspeli da formiraju dva džepa ukupne veličine oko 130 kvadratnih kilometara duž reke. Ističe da nije probijena glavna odbrambena linija ka Harkovu gde živi 1,3 miliona ljudi.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je tokom noćnog obraćanja da se vode žestoke borbe u različitim delovima Donjecke oblasti, gde je u protekla 24 časa došlo do tridesetak oružanih sukoba oko Limana, Kupjanska, Kramatorska i drugih oblasti.

Operacija je počela u petak snažnim upadom iz pravca ruskog grada Belgoroda. Napad nije bio iznenađenje, ali odbrambene snage nisu imale dobro pripremljene položaje, što ih je, uz nedostatak municije, dovelo u gotovo bezizlaznu situaciju.

Ušli su u sivu zonu

Mediji prenose status komandanta izviđačkih jedinica Denisa Jaroslavskog sa Fejsbuka: "Prva linija utvrđenja i mina jednostavno nije postojala. Neprijatelj je slobodno ušao u sivu zonu preko granične linije, što u principu nije trebalo da se desi!".

Teške borbe se vode oko Vovčanska, severoistočno od Harkova. Rusija ga je zauzela na početku rata, ali ga je Ukrajina vratila tokom kontraofanzive u avgustu i septembru 2022. godine. Moskva sada pokušava da ga ponovo osvoji. Ruske snage su zauzele devet sela u poslednja dva dana. Ukrajinski vojni vrh povlači deo jedinica sa drugih linija odbrane u Donbasu.

Nedugo nakon propasti ukrajinske ofanzive prošlog leta, Kremlj je postepeno preuzeo inicijativu na bojnom polju.

Početkom proleća nekoliko obaveštajnih izvora saopštilo je da je glavni cilj ruske vojske da zauzme ceo Donbas, odnosno Donjecku i Lugansku oblast.

Kada su u pitanju druga dva regiona čije je pripajanje Vladimir Putin najavio u septembru 2022. godine, Kremlj bi bio zadovoljan da ostane na desnoj strani reke Dnjepar u Hersonskoj oblasti i da zadrži sadašnje pozicije u Zaporožju, što podrazumeva kontrolu nad najvećom nuklearnom elektranom u Evropi.

Pošto Kijev neprestano napada ruski pogranični region Belgorod, stratezi Kremlja racionalno su zaključili da bi napad na Ukrajinu sa te strane imao višestruku korist.

Mini-ofanziva, u kojoj je navodno učestvovalo oko 35.000 vojnika, primorala je ukrajinski vojni vrh da povuče neke jedinice sa sada poroznije odbrambene linije Donbasa. Ceo svet zna da Ukrajina ne može da obezbedi dovoljno vojnika da parira Rusiji.

Rusija traži načine da dobije zamah

Rusija pokušava da pronađe slabu tačku gde bi ukrajinska odbrana pukla, a zatim je maksimalno iskoristila, a to želi da uradi dok još uvek postoje poteškoće u snabdevanju ukrajinskih snaga municijom i oružjem. Proboj bi Moskvi dao zamah, pa se počelo pričati o mogućoj podeli Ukrajine duž reke Dnjepar. Proboj odbrambene linije bio bi težak udarac za političko rukovodstvo u Kijevu, koje je pod pritiskom, jer je sve očiglednije da Zelenski ne uživa podršku koju je imao na početku rata. Smena generala Valerija Zalužnog je loše uticala, a eho tog čina nadvija se nad vojnim porazima koji su usledili posle njegove smene.

Javnost je svesna da odbrana graničnog pojasa prema Belgorodu nije bila dobro pripremljena, što je dovelo do gubitka položaja i, što je nemerljivo važnije, ljudi. Istovremeno, nastavljaju se stalni ruski vazdušni udari, koji su kritično oštetili energetsku infrastrukturu. Rojters prenosi da Ukrajina u ponedeljak planira da uveze rekordnu količinu struje iz pet evropskih zemalja – Rumunije, Slovačke, Poljske, Mađarske i Moldavije.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI