"POTROŠILI SU 115 MILIJARDI DOLARA, TO JE NOVAC GRAĐANA!" Američki senatori besni na Ukrajinu: Dobili su sve, a postigli ništa

Ovo je uključivalo postavljanje temelja za zajedničke operacije između ukrajinskih jedinica i specijalnih snaga Zapada, kao i upoznavanje ukrajinskih snaga s upotrebom zapadne vojne opreme, uključujući ogromne satelitske mreže članica NATO-a, što je igralo ključnu ulogu u olakšavanju uspešnih zajedničkih operacija između Ukrajine i njenih stranih podržavalaca.

Podrška se značajno povećala od februara 2022. godine, uključujući slanje specijalnih snaga Zapada i drugih borbenih jedinica na front, kao što su britanske Kraljevske marinse poslate na borbenim operacijama, te uspostavu ogromne mreže zapadnog osoblja koje organizuje ratni napor od logistike do taktike, sve podržano pomoći u stotinama milijardi dolara.

I dok je Zapad ogromno investirao u podršku ukrajinskom ratnom naporu, u septembru su se pojavili znaci moguće prekretnice u ovoj podršci nakon sve pesimističkijih procena ukrajinskih dugo očekivanih ofanziva protiv ruskih pozicija.

I ruski i ukrajinski izvori ukazuju na to da su gubici u ofanzivama koje su počele početkom juna bili ekstremni, s procenjenim gubicima osoblja od preko 70.000 Ukrajinaca, dok se teritorijalni dobitak čini gotovo zanemarljivim.

Trošak podrške ukrajinskom ratnom naporu dugo se očekivao da postane kontroverzno pitanje ukoliko se dugoočekivane ofanzive ne pokažu kao uspešne, s rastućim konsenzusom o njihovim neuspesima koji podržavaju pozive za ponovno procenjivanje politike i preusmeravanje resursa drugde, pre svega za pripremu za sukob na Pacifiku.

Iako je predsednik Volodimir Zelenski naveo da će njegova zemlja "učiniti sve da ne zaustavi [ofanzivu] tokom teških dana u jesen s lošim vremenom i zimi", održivost toga sve više se dovodi u pitanje. Zvaničnici u Vašingtonu sve više su sugerisali da ofanzive verovatno neće postići svoje ciljeve, s New York Timesom koji citira zvaničnike koji se odnose prema ukrajinskim snagama kao "iscrpljenim borbama letnjeg perioda".

Ovo, kako su rekli, primoraće vojsku da smanji pritisak na frontove i obnovi zalihe i odmori se u roku od nekoliko nedelja, najviše. S ukrajinskim snagama, posebno kritičnim sredstvima kao što su protivvazdušna odbrana, koje postaju sve iscrpljenije, ostaje neizvesno hoće li njihovi zapadni podržavaoci nastaviti da podržavaju ono što sve više izgleda kao nepobediv napor u ratu ili će Kijev biti odsečen i prisiljen na raniju fazu pregovora.

U septembru američki senator Džoš Holli pridružio se sve većem broju onih koji su primetili da, bez obzira na stotine milijardi dolara podrške koju je Ukrajina dobila, "nema ništa da pokaže".

"Ako postoji neki put ka pobedi u Ukrajini, danas ga nisam čuo. Takođe sam čuo da neće biti kraja zahtevima za finansijama... Ono što su nam zapravo rekli je 'Zategnite se i pripremite čekove'", rekao je. "To su novci američkih građana. Potrošili su 115 milijardi dolara, i do sada su gotovo ništa dobili", dodao je. Holli je pozvao na reviziju već poslatih sredstava Kijevu i istakao da bi finansiranje ratnih napora trebalo prekinuti odmah. S obzirom na to da se američka ekonomija još nije oporavila od krize izazvane COVID-19, masivne alokacije sredstava za Ukrajinu samo su postale kontroverznije.

Hollijeva izjava blisko se podudarila s izveštajem lidera većine Senata Sjedinjenih Američkih Država Čaka Šumera da je predsednik Zelenski upozorio svoju zemlju da bi mogla izgubiti rat ukoliko američka podrška bude nedovoljna.

Holijeva izjava se usko poklopila sa izveštajem lidera američke većine u Senatu Čaka Šumera da je predsednik Zelenski upozorio da se njegova zemlja suočava sa izgledima da izgubi rat ako se američka podrška pokaže nedovoljnom. Grupa od preko dvadesetak senatora i predstavnika poslala je pismo Beloj kući 21. septembra izražavajući zabrinutost u vezi sa raspodelom sredstava i pozivajući na dalje pojašnjenje statusa nedavnih ofanziva Ukrajine. Njihovo pismo je tvrdilo da „američki narod zaslužuje da zna na šta je otišao njihov novac. Kako ide kontraofanziva?“

Iako su Sjedinjene Države od samog početka bile odmerenije u svojoj podršci ukrajinskim ratnim naporima nego mnogi njeni evropski partneri, znaci da bi evropske države na sličan način mogle da razmišljaju o smanjenju svoje podrške ratnim naporima dodatno naglašavaju stepen u kome je ratni zamor šireći uticaj na zapadni svet.

Evropa je verovatno u mnogo većoj meri pretrpela Rusiju od posledica rata, pri čemu je gubitak pristupa kako jeftinim ruskim fosilnim gorivima tako i ruskim tržištima bio veliki udarac za vodeće ekonomije kontinenta. Dok je najveća evropska ekonomija Nemačka pokazala malo znakova promene kursa, predsednik Andžej Duda je 22. septembra izjavio da njegova zemlja više neće slati moderno naoružanje Ukrajini, usred rastućih tenzija između dve države.

Zamenik poljskog ministra spoljnih poslova Arkadijuš Mularčik je tog dana pozvao na „učešće Sjedinjenih Država“ da bi „ohladile usijane ukrajinske glave“, tvrdeći da se ukrajinska vlada „apsolutno nepravedno ponaša prema Poljskoj“. Primarni razlog za zabrinutost bilo je otvaranje pravnog postupka od strane Kijeva protiv Varšave zbog njenog odbijanja da ukine ograničenja na uvoz ukrajinskog žita. Poljska je od početka rata bila jedan od najtvrdokornijih i najotkrivenijih pristalica ukrajinskih ratnih napora, pored Britanije i baltičkih država, što je njenu promenu učinilo posebno primetljivom.

Poljsku zabrinutost izrazio je ministar inostranih poslova Zbignjev Rau, koji je tvrdio da su „od svih saveznika Poljaci preuzeli na sebe najteži teret kada je reč o pomoći Ukrajini“, a Kijev je odgovorio ponašajući se kao „nepošteni trgovci žitom“ kako bi naterao Varšavu da „ platiti račun za pomoć Ukrajini dva puta“. Trajna promena u Poljskoj mogla bi da dovede do toga da druge slično tvrdolinijaške evropske države na sličan način revidiraju svoje stavove.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI