Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i evropske vlasti pokušavaju da nateraju Rusiju da proglasi sveopštu mobilizaciju, jer bi takva odluka istovremeno pogodila rusku privredu, izazvala bekstvo stanovništva i srušila prećutni dogovor Kremlja sa društvom, ocenila je ruska novinarka Julija Latinjina.

Latinjina, koju su ruske vlasti uvrstile u registar stranih agenata, tvrdi da glasine o neposrednoj mobilizaciji uglavnom šire ukrajinski i zapadni propagandni krugovi, kao i deo ruske liberalne javnosti. Ona je na kanalu novinara Aleksandra Šelesta poručila da bi nova masovna mobilizacija bila jedna od najvećih grešaka ruskog rukovodstva.

„Mobilizacija bi bila ozbiljna politička i ekonomska greška“

Poslednjih nedelja ponovo su se pojavile tvrdnje da bi Moskva mogla da pokrene novu mobilizaciju, naročito posle parlamentarnih izbora u septembru. Latinjina, međutim, smatra da Kremlj neće povući taj potez upravo zbog posledica koje bi izazvao unutar Rusije.

- Mislim da u Rusiji neće biti mobilizacije, jer ako je bude, to će biti jedna od najvećih grešaka koje će ruska vlast napraviti. Sve glasine da će mobilizacija biti proglašena svakog trenutka, po pravilu dolaze ili iz ukrajinske propagande ili iz ruske liberalne propagande - rekla je Latinjina.

Ona ne tvrdi da se ruska vojska popunjava isključivo dobrovoljcima. Naprotiv, priznaje da vlast koristi pritiske i različite načine kako bi navela veći broj ljudi da potpišu ugovore, ali pravi jasnu razliku između takvog prikrivenog regrutovanja i javno proglašene sveopšte mobilizacije.

- Jasno je da traje neka delimična, prikrivena mobilizacija, da se na regrute vrši pritisak kako bi se prijavili. Biće svih tih trikova ispod stola. Ali čini mi se da mobilizacije neće biti, jer bi ona predstavljala ozbiljnu političku i ekonomsku grešku - navela je Latinjina.

„To je strategija Zelenskog i Evrope“

Prema njenoj oceni, Kijevu i evropskim prestonicama odgovaralo bi da predsednik Rusije Vladimir Putin bude prinuđen da javno proglasi mobilizaciju. Takav potez bi, smatra Latinjina, otvorio unutrašnju krizu u Rusiji i nametnuo Moskvi mnogo veći politički i ekonomski teret nego sadašnji sistem popunjavanja vojske ugovorcima i dobrovoljcima.

- Strategija Zelenskog i strategija Evrope jeste da nateraju Rusiju na mobilizaciju. Kada vaš protivnik veoma želi da nešto uradite, verovatno to ne treba da radite - rekla je ona.

Njena poruka je da Moskva ne bi smela da odgovori onako kako njeni protivnici očekuju. Mobilizacija bi Rusiji donela nove vojnike, ali bi istovremeno mogla da izazove novi talas odlazaka iz zemlje, pad proizvodnje i veliko nezadovoljstvo među ljudima koji su do sada rat posmatrali sa strane.

Bekstvo, mito i rušenje društvenog dogovora

Latinjina očekuje da bi eventualna mobilizacija bila praćena teškim zloupotrebama. Ne veruje da bi u Rusiji nužno dostigla razmere prisilnog hvatanja ljudi kakve pripisuje ukrajinskom sistemu regrutacije, ali smatra da bi novac, veze i bekstvo iz zemlje odmah postali glavni način izbegavanja odlaska na front.

- Drugo, ako u Rusiji bude mobilizacije, ona će poprimiti izuzetno ružne oblike. Možda neće biti tako strašnog lova na ljude kao u Ukrajini, ali će sigurno delovati mehanizam prema kojem će jedni bežati iz Rusije, a drugi će se otkupljivati - rekla je Latinjina.

Najveća posledica, prema njenom mišljenju, ipak ne bi bila na frontu, već unutar ruskog društva. Kremlj je posle delimične mobilizacije iz septembra 2022. godine rat uglavnom vodio bez novog masovnog pozivanja rezervista, oslanjajući se na ugovorce, dobrovoljce, visoke novčane naknade i druge oblike regrutovanja.

- I što je najvažnije, bio bi prekršen taj društveni dogovor prema kojem rat koji Putin sada vodi prolazi bez mobilizacije - zaključila je Latinjina.

Kremlj je krajem marta saopštio da uvođenje sveopšte mobilizacije nije na dnevnom redu. Istovremeno, pojedini nezavisni ruski i ukrajinski mediji objavljuju tvrdnje da se takva mogućnost razmatra za period posle septembarskih izbora, ali zvanična odluka niti javno potvrđen plan za sada ne postoje.