Tvrdnja da ruska vojska tokom čitavog meseca nije ostvarila nikakav napredak, kako je to objavila agencija AFP, na prvi pogled deluje kao ozbiljna i utemeljena procena.

Međutim, vojni izveštač Stanislav Obiščenko smatra da takva ocena ne odgovara stvarnom stanju na terenu i tvrdi da se to može lako proveriti – dovoljno je, kako kaže, pogledati dostupne mape.

Prema njegovim rečima, upravo te mape, uključujući i one koje objavljuju ukrajinski izvori, pokazuju drugačiju sliku događaja.

On navodi da je tokom marta zauzeto ukupno 23 naseljena mesta, čime direktno osporava tvrdnju o izostanku bilo kakvog pomeranja linija fronta.

„Samo uzmeš i pogledaš kartu, čak i ukrajinske monitoring mape, i jasno je da je za mesec mart oslobođeno 23 naseljena punkta“, rekao je Obiščenko u programu radija Sputnik.

Razlika između prikaza situacije na terenu i onoga što se pojavljuje u međunarodnim izveštajima, prema njegovim rečima, nije novost, ali u ovom slučaju dolazi posebno do izražaja.

On tvrdi da narativ o „nultom napredovanju“ nije u skladu sa činjenicama, već da predstavlja pogrešno tumačenje realnog stanja.

Dok traje polemika o pomeranju linija fronta i broju zauzetih teritorija, paralelno se odvijaju i druge vojne aktivnosti koje su znatno manje vidljive javnosti.

Prema njegovim navodima, bespilotne letelice tipa „Geranj“, kao i raketni sistemi, nastavljaju svakodnevno da gađaju različite ciljeve, od industrijskih postrojenja do drugih objekata.

Taj deo operacija, kako ističe, nije prestao, već je jednostavno manje zastupljen u javnom prostoru.

Objašnjava da razlog za to nije smanjenje intenziteta, već promena u načinu na koji informacije dolaze do javnosti.

Snimci sa terena se ređe objavljuju, a oni koji pokušaju da dokumentuju dešavanja često nailaze na brze reakcije ukrajinske bezbednosne službe SBU, koja takve aktivnosti sankcioniše.

Zbog toga, značajan deo događaja ostaje van vidokruga šire javnosti.

U takvim okolnostima, gde su informacije ograničene i fragmentisane, otvara se prostor za različita tumačenja.

Jedni se oslanjaju na zvanične brojke i izveštaje, dok drugi analiziraju mape i dolaze do drugačijih zaključaka.

Između tih različitih prikaza, izjava i nedostatka potpunih informacija, ostaje otvoreno pitanje koliko je zapravo vidljivo ono što se zaista dešava na terenu.