Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio je evropske saveznike da su njegovu zemlju ostavili bez ključne protivvazdušne zaštite, omogućivši Rusiji da balističkim raketama teško ošteti energetsku infrastrukturu i gurne Ukrajinu „na ivicu potpunog zamračenja“.

Prema njegovim rečima, kašnjenja u zapadnim uplatama dovela su do toga da najvažniji odbrambeni sistemi ostanu praktično neupotrebljivi u trenutku kada su bili najpotrebniji.

Govoreći novinarima u Kijevu, Zelenski je istakao da su rakete presretači Pac-3 za sisteme Patriot, koje su evropski partneri obećali, stigle sa zakašnjenjem od jednog dana – jer uplata nije izvršena na vreme.

Zbog toga su, kako tvrdi, hiljade građana ostale bez struje, grejanja i vode usred najhladnije zime od početka rata.

– Uplata u okviru inicijative PURL nije izvršena. Rakete nisu stigle – rekao je Zelenski, ne navodeći koja je država odgovorna za propust.

„Sistemi su bili prazni“

Njegove izjave odnose se na masovni ruski napad 20. januara, kada je, prema podacima ukrajinskog vazduhoplovstva, na zemlju ispaljeno 34 balističke i krstareće rakete.

Municija Pac-3 jedina je u ukrajinskom arsenalu sposobna da presreće balističke projektile.

Zelenski je već 16. januara upozorio da su zalihe kritično niske, navodeći da su pojedini sistemi protivvazdušne odbrane ostali bez ijedne rakete.

– Rusija je uspela da poremeti snabdevanje Kijeva strujom i vodom jer su naši sistemi balističke odbrane prazni — potpuno prazni – rekao je.

– Zamislite da znate da rakete lete ka energetskoj infrastrukturi, da znate da su sistemi Patriot raspoređeni, ali i da znate da neće biti struje jer nemamo čime da ih oborimo – dodao je.

Priznao je da je u prethodnim obraćanjima govorio emotivno, ali je naglasio da Ukrajina i Evropa „moraju biti na istoj talasnoj dužini“, jer u ratu kašnjenje od jednog dana može imati katastrofalne posledice.

PURL, spor sa Zapadom i odgovor EU

Inicijativa PURL, pokrenuta od strane SAD i NATO-a, ima za cilj da se evropska sredstva koriste za kupovinu američkih sistema protivvazdušne odbrane i druge ključne vojne opreme za Ukrajinu.

U njoj učestvuju Nemačka, Norveška, Poljska, Holandija, Belgija, Kanada, Luksemburg, Portugal, Slovenija i Španija.

Dva zapadna zvaničnika upoznata sa radom inicijative osporila su tvrdnje Zelenskog, ali nisu želela da iznose detalje. NATO se zasad nije zvanično oglasio.

U međuvremenu, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas upozorila je da evropske prestonice moraju ozbiljno da razmotre stanje sopstvenih zaliha protivvazdušne odbrane, jer se Ukrajina ove zime suočava sa mogućom „humanitarnom katastrofom“.

Tramp, Putin i privremeni prekid vatre
Izjave Zelenskog dolaze nakon što je Kremlj potvrdio da je američki predsednik Donald Tramp zatražio od Vladimira Putina privremeni, sedmodnevni prekid napada na Kijev zbog ekstremno niskih temperatura.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da je cilj tog poteza stvaranje uslova za nastavak mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva u Abu Dabiju.

Kremlj je potom potvrdio da je Putin pristao na prekid vatre do 1. februara.

Trilateralni razgovori Rusije, Ukrajine i SAD već su održani u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a nova runda pregovora očekuje se kasnije u februaru.

Sam Tramp je potvrdio razgovor sa Putinom, navodeći da ga je lično zamolio da se napadi privremeno obustave.

– Zamolio sam predsednika Putina da nedelju dana ne napada Kijev i druge gradove tokom ovog izuzetno hladnog perioda. On je pristao. Moram reći – bilo je to veoma lepo od njega – izjavio je Tramp.

U petak uveče sirene za vazdušnu opasnost u Kijevu nisu se oglasile, a ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo nije prijavilo raketne ni dron napade na veći deo zemlje.

Ipak, borbe su nastavljene duž istočnih linija fronta, gde je zabeleženo više od stotinu napada dronovima i jednom raketom, dok još nije poznato da li je pogođena kritična infrastruktura.