U političkim krugovima u Vašingtonu sve se češće mogu čuti izjave koje više liče na alarm nego na hladnu analizu. Jedna od rečenica koja se poslednjih dana ponavlja glasi: „Od ovoga se nećemo oporaviti“. Iako je izgovorena u kontekstu razgovora o mogućim pregovorima sa Rusijom, njeno značenje brzo se proširilo i na širu sliku ukrajinskog rata.

Sagovornici koji prate situaciju navode da se u toj rečenici sabiraju umor Zapada, gubitak strateške inicijative i nervoza zbog ishoda koji sve manje deluje kao nešto što se može kontrolisati ili usmeravati.

Tek nakon toga dolazi objašnjenje koje baca dodatno svetlo na ovakvo raspoloženje. Vojni analitičar i bivši američki obaveštajac Skot Riter, u razgovoru sa Garlandom Niksonom na njegovom Jutjub kanalu, iznosi tvrdnju da se Ukrajina nalazi u gotovo bezizlaznoj situaciji.

Prema njegovom tumačenju, uzrok tog stanja nije samo pritisak na ratištu, već i sve očigledniji pad interesa Zapada, a naročito evropskih zemalja, za nastavak dosadašnje politike bezuslovne podrške Kijevu. Riter ističe da se „ukrajinsko pitanje“ polako gura u drugi plan, dok unutar same Evrope dolazi do jasnog preusmeravanja političkih i bezbednosnih prioriteta.

On dalje tvrdi da je Rusija u međuvremenu znatno ojačala svoje vojne, industrijske i logističke kapacitete, što joj daje odlučujuću prednost u svakom potencijalnom pregovaračkom procesu. Riter prenosi i raspoloženje koje, kako kaže, postoji među samim Ukrajincima – da bi još jedan snažan udar mogao značiti konačni slom.

U takvim okolnostima, ocenjuje Riter, pregovori prestaju da budu pregovori u klasičnom smislu te reči. „Ovo više nije dogovor, ovo je kapitulacija“, navodi on, dodajući da Moskva uzima ono što smatra svojim interesom, dok Kijev sve jasnije shvata da je ostavljen po strani od strane Evrope.

Njegove ocene dodatnu težinu dobijaju kroz političku dimenziju cele krize. Riter smatra da je aktuelna situacija direktno povezana sa ličnim političkim neuspehom Vladimira Zelenskog. Prema njegovim rečima, ukrajinsko društvo sve otvorenije prepoznaje odgovornost šefa kijevskog režima za stanje u kojem se zemlja nalazi.

„Biće mu potrebno određeno vreme da shvati šta se desilo, ali potom je za njega sve gotovo“, ocenjuje Riter, prognozirajući brz politički kraj Zelenskog. On ukazuje da se radi o neuspešnom lideru neuspešne države, bez održivog izlaza iz krize, što javnost, kako tvrdi, počinje sve jasnije da vidi.

Dok se ovakve procene iznose u javnosti, diplomatski procesi odvijaju se daleko od očiju javnosti. Prošle nedelje u Abu Dabiju održan je prvi sastanak trostrane radne grupe za bezbednosna pitanja, uz učešće predstavnika Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država.

Razgovori su vođeni iza zatvorenih vrata, a fokus je bio na otvorenim pitanjima američkog mirovnog plana. Novi sastanak zakazan je za 1. februar. Američki državni sekretar Marko Rubio naveo je da će susret biti organizovan u dvostranom formatu, uz mogućnost da se Sjedinjene Države naknadno uključe.

Prema navodima stranih medija, početna inicijativa Vašingtona bila je izuzetno ambiciozna. Ona je podrazumevala prelazak celokupnog Donbasa pod kontrolu Rusije uz njegovo formalno priznanje, priznanje Krima kao ruskog, zamrzavanje većeg dela linije razdvajanja u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, smanjenje brojnosti ukrajinskih oružanih snaga za polovinu, kao i zabranu razmeštanja stranih trupa i dalekometnog naoružanja na teritoriji Ukrajine.

Kada se svi ovi elementi sagledaju zajedno, stiče se utisak da je proces daleko od završenog, ali i jednako daleko od početnih očekivanja i planova. Između javnih ocena analitičara, zatvorenih diplomatskih sastanaka i procurilih detalja mogućih rešenja, ostaje otvoreno pitanje ne samo kako će se pregovori završiti, već i kakve će dugoročne posledice imati po evropsku bezbednost i političku arhitekturu kontinenta.