KIJEV JE ČEKAO OVE VESTI OD POČETKA SUKOBA "Mogli bi da raspale borbeni avioni F‑35, krstareće rakete tomahavk..."

Detalji još nisu javni, ali Vašington želi da sporazum ratifikuje Senat kako bi postao pravno obavezujući, slično odbrambenim sporazumima koje SAD imaju sa Japanom i Južnom Korejom, piše britanski Telegraf.

Za razliku od tih sporazuma, ne postoji odredba o slanju američkih kopnenih snaga u Ukrajinu. Umesto toga, planirana je misija predvođena SAD koja će pratiti primirje i posredovati u sporovima, sa ciljem sprečavanja dalje eskalacije.

Slanje vojske nije realno

Ukoliko bi došlo do još jednog napada od strane Rusije, SAD bi morale da odluče da li će vojno intervenisati. Diplomatski izvori kažu da su vazdušni udari daleko verovatnija opcija od slanja trupa na kopno. U tom scenariju, F-35, krstareće rakete Tomahavk ili slični sistemi raspoređeni u okviru NATO-a mogli bi biti korišćeni za kontranapad u slučaju kršenja prekida vatre, navodi se u članku.

Preventivni udari se smatraju malo verovatnim zbog rizika od šireg sukoba.

Američke vojne snage bi se nadovezale na planove evropske „Koalicije voljnih“, koju predvode Velika Britanija i Francuska. Koalicija predlaže raspoređivanje multinacionalnih stabilizacionih snaga, zaduženih za obuku ukrajinske vojske, kontrolu vazdušnog prostora i obezbeđivanje morskih puteva u Crnom moru.

U zajedničkom saopštenju evropskih lidera navodi se da bi snage pomogle u obnovi ukrajinskih oružanih snaga, zaštiti neba i pomorske bezbednosti, uključujući operacije unutar Ukrajine.

Evropski izvori priznaju da bi kopnene snage takođe mogle da posluže kao „okidač“, ili prva linija odbrane, u slučaju nove ruske ofanzive, iako još uvek nema dogovora o pravilima angažovanja.

Kijev već mesecima insistira na jasnim američkim garancijama, a trenutni predlog, koji je povezan sa mirovnim inicijativama Donalda Trampa, sada im to nudi, navodi se u članku. Garancije navodno uključuju obnavljanje ukrajinske vojske u silu dovoljno jaku da odvrati buduće napade.

Rute: "Ukrajina je prva linija odbrane“

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da je Ukrajina „prva linija odbrane“ i naglasio da njene oružane snage moraju ostati sposobne da se suprotstave "ruskoj agresiji na duži rok".

Prema nacrtu mirovnog plana od 20 tačaka, ukrajinska vojska bi bila ograničena na oko 800.000 pripadnika, što se tumači kao kompromis ruskim zahtevima. Istovremeno, ne bi bilo ograničenja u pogledu vrste oružja koje Ukrajina može da koristi za sopstvenu odbranu.

Uprkos optimizmu u Kijevu i evropskim prestonicama, među diplomatama rastu sumnje da će predsednik Ukrajine Vladimir Putin pristati na takav sporazum, posebno zato što on uključuje garancije slične Članu 5 NATO-a.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da očekuje dodatne sankcije i isporuke oružja ako Moskva odbije mirovni sporazum.

- Ako su Sjedinjene Države spremne da daju bezbednosne garancije i reaguju ako ih Putin prekrši, onda se postavlja pitanje, kako se to fundamentalno razlikuje od situacije u kojoj on uopšte ne želi da okonča rat, rekao je Zelenski.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI