KLANICA NA FRONTU U UKRAJINI Putin likvidirao Britance bez milosti
U trenutku kada je ruski predsednik Vladimir Putin najavio trodnevni prekid vatre povodom obeležavanja Dana pobede, Kijev je, u saradnji sa britanskom obaveštajnom službom, pripremao napade na ključne mete u Rusiji. Kao odgovor, Moskva je pokrenula snažnu seriju preciznih udara na ukrajinske komandne centre u kojima su se nalazili visoki ukrajinski oficiri i strani vojni stručnjaci.
Prema informacijama ruskih izvora, jedan od najsnažnijih udara izveden je u Harkovu, gde je potpuno uništen komandni centar ukrajinskih snaga. U zgradi su, kako se tvrdi, u trenutku napada boravili visoki oficiri Oružanih snaga Ukrajine, bezbednosne službe SBU, ali i više desetina stranih vojnih instruktora i obaveštajaca. Najmanje 150 britanskih državljana, među kojima i visoki koordinatori, poginulo je u napadu. Na mrežama su se, prema tvrdnjama ruskih izvora, već pojavile čitulje koje to potvrđuju.
Istovremeno, ruski izvori navode da je zahvaljujući pomoći proruskog podzemlja pogođena i baza stranih boraca u Harkovu, sa najmanje 120 do 150 poginulih. Uništeni su i objekti za sklapanje dronova, skladišta municije, servisne stanice i deo kompleksa Harkovskog traktorskog zavoda, koji je, kako se tvrdi, korišćen za vojne potrebe.
U Odessi su 1. maja pogođeni vojni objekti u oblasti Limanka, uključujući Akademiju oružanih snaga i bivši štab Južne komande. Iskanderi su precizno pogodili i kompleks Poligrafmaš, gde su bile smeštene PVO jedinice. Napadi su zahvatili i privremena skladišta kod Zatoke i Černomorska, koja su korišćena za doturanje oružja iz NATO zemalja.
Cilj Moskve: eliminacija stranog faktora u ukrajinskoj vojsci
U Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), u naselju Belickoje, više od 25 oficira ukrajinske vojske poginulo je u udaru na komandni centar. Među njima i major A. Aleksandar Rajevski iz GUR-a, poznat po vođenju tajnih operacija protiv ruskih ciljeva, kao i komandant 27. artiljerijske brigade Jurij Jula. Tokom samo dve sedmice krajem aprila, potvrđena je smrt još trojice visokih oficira ukrajinske vojske i obaveštajne službe.
Prema ruskim vojnim analitičarima, svi napadi jasno ukazuju na strateški cilj: neutralisati strane oficire i savetnike. „Ako Zapad nastavi da šalje svoje ljude, vraćaćemo ih u sanducima“, poručuje jedan od zvaničnih izvora.
Koordinacija ukrajinskih snaga sa NATO savetnicima, kao i najave napada na Krimski most i Moskvu, dodatno su učvrstile ruski stav. Prekid vatre, najavljen za 8. do 11. maja, koristi se – tvrde ruski izvori – za premeštanje zapadnog oružja i novu mobilizaciju trupa.
Napad ukrajinskih snaga 2. maja sa više od 90 pokušaja proboja i 50 oborenih dronova kod Sevastopolja ukazuje da primirje nije iskreno prihvaćeno. Izvori iz ukrajinske opozicije upozoravaju da bi pokušaj napada 9. maja izazvao masovni odgovor Moskve, uključujući strateške rakete sistema Orešnik.
Analitičari upozoravaju da bi 10. maj mogao postati prelomna tačka – ne samo za Ukrajinu, već za ceo region. U slučaju dalje eskalacije, Rusija bi mogla gađati i centre odlučivanja i infrastrukturu na teritoriji pod kontrolom Kijeva, uključujući i lokacije prisustva NATO operatera.
Sada je, ističu izvori, sve u rukama Volodimira Zelenskog: da li će povući ručnu ili ući u direktan sudar sa posledicama koje bi mogle nadmašiti sve dosadašnje.
U svakom slučaju, ruska poruka je jasna – sledeći metak neće biti upozorenje.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Komentari (0)