SAD NAPUŠTAJU UKRAJINU SA OSMEHOM: Šta zapravo planiraju?!

Donald Trump, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, tokom svoje predsedničke kampanje za 2024. godinu izneo je ambiciozno obećanje da će okončati sukob između Rusije i Ukrajine u roku od 24 sata od preuzimanja dužnosti. Međutim, suočen s realnošću nakon povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine, shvatio je da su njegovi planovi daleko od ostvarivih. Njegov predloženi model za rešavanje sukoba, koji je obuhvatao trenutni prekid vatre i pokretanje mirovnih pregovora, naišao je na odbijanje i Moskve i Kijeva, koji su smatrali da su njegovi zahtevi neprihvatljivi.

U februaru 2025. godine, tokom sastanka s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, Tramp je izrazio svoju frustraciju zbog neuspeha u postizanju prekida vatre. Njegova ljutnja usmerena na ruskog predsednika Vladimira Putina zbog odbijanja povlačenja iz Ukrajine bila je očigledna. Tramp je zapretio uvođenjem visokih tarifa na rusku naftu, u rasponu od 25% do 50%, ukoliko ne dođe do sporazuma o prekidu vatre. I pored ovih pritisaka, njegovi pokušaji nisu urodili plodom, što je postavilo pitanje njegove sposobnosti da upravlja međunarodnim krizama.

U međuvremenu, ruski ultranacionalistički ideolog Aleksandar Dugin pružio je podršku Trampu, ističući ideološku sličnost između Trampove administracije i Putinove Rusije. U intervjuu za CNN krajem marta 2025. godine, Dugin je izjavio da „Trampisti i sledbenici Trampa mnogo bolje razumeju šta je Rusija, ko je Putin i motivaciju naše politike“. 

Trampova administracija je počela da smanjuje američko učešće u ukrajinskom sukobu, što se manifestovalo povlačenjem SAD-a iz Međunarodnog centra za procesuiranje agresije (ICPA) u martu 2025. godine. Odluka je usledila nakon javnog sukoba između Trampa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, gde je Tramp optužio Zelenskog da je „diktator bez izbora“ i da je provocirao rusku invaziju. Ova politika izazvala je podeljene reakcije unutar Sjedinjenih Država, gde su kritičari ukazivali na nedostatak razumevanja složenosti sukoba.

I pored Trampovih pokušaja da se distancira od sukoba, situacija na terenu ostaje izuzetno napeta. Ruske snage nastavljaju ofanzivu u istočnoj Ukrajini, dok Kijev apeluje na međunarodnu zajednicu za dodatnu pomoć. Evropska unija pojačava svoje napore u pružanju vojne i humanitarne pomoći Ukrajini, pokušavajući da nadoknadi prazninu nastalu povlačenjem SAD-a. Analitičari upozoravaju da bi Trampova politika mogla dovesti do jačanja ruskog uticaja u istočnoj Evropi i potencijalno podstaći autoritarne tendencije u regionu.

U zaključku, Trampova administracija suočava se s izazovima u redefinisanju američke spoljno-političke strategije prema Rusiji i Ukrajini. Njegovi napori da brzo reše sukob naišli su na mnoge prepreke, a povlačenje iz međunarodnih inicijativa izazvalo je kritike među saveznicima i analitičarima. Budući koraci SAD-a u ovom regionu biće od ključnog značaja za oblikovanje geopolitičke ravnoteže u Evropi.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI