KUJU PLAN DA POŠALJU TRUPE U UKRAJINU Sve više su uznemireni, situacija je napeta!

Britanija i Francuska su na čelu napora, iako su detalji i dalje oskudni. Zemlje uključene u razgovore oklevaju da daju prednost ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ako pristane da pregovara o okončanju sukoba koji je pokrenuo pre tri godine, navodi AP.

Ono što je jasno jeste da je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom potrebna garancija da će bezbednost njegove zemlje biti osigurana dok mir ne nastupi. Kako se navodi, "najbolja zaštita bi bilo članstvo u NATO-u koje je Ukrajini odavno obećano", ali su SAD tu opciju skinule sa stola.

- Neću ulaziti u konkretne mogućnosti, ali prihvatam da ako postoji mir onda mora postojati neka vrsta bezbednosnih garancija za Ukrajinu i Velika Britanija će igrati svoju ulogu u tome - oprezno je komentarisao britanski premijer Kir Starmer u četvrtak.

Evropljani su počeli da istražuju kakva bi vrsta sile mogla biti potrebna pre otprilike godinu dana, ali osećaj hitnosti je porastao usred zabrinutosti da bi ih američki predsednik Donald Tramp mogao da zaobiđe, a možda čak i Ukrajinu, u nameri da sklopi dogovor sa Putinom.

Mnoga pitanja ostaju bez odgovora, ali jedno se izdvaja: kakvu bi ulogu, ako je ima, Sjedinjene Države mogle imati?

Evropske sile razmatraju put koji je pred njima

U decembru, nakon što je Tramp izabran, ali pre nego što je preuzeo dužnost, grupa lidera i ministara se skupila sa Zelenskim u rezidenciji generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea u Briselu. Došli su iz Britanije, Danske, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije i Poljske. Prisustvovali su i najviši zvaničnici Evropske unije.

Razgovori su izgrađeni na ideji koju je promovisao francuski predsednik Emanuel Makron početkom 2024. U to vreme njegovo odbijanje da isključi slanje trupa na teren u Ukrajini izazvalo je negodovanje, posebno lidera Nemačke i Poljske.

Makron je izgledao izolovan na evropskoj sceni, ali je njegov plan od tada postao popularan.

Ipak, mnogo o tome kako bi snage mogle da izgledaju i ko će učestvovati zavisiće od uslova bilo kakvog mirovnog sporazuma, i više.

Italija ima ustavna ograničenja u upotrebi svojih snaga. Holandiji bi trebalo zeleno svetlo svog parlamenta, kao i Nemačkoj, čija bi pozicija mogla da se promeni nakon što izbori 23. februara uvedu novu vladu. Poljska je oprezna, s obzirom na dugotrajne animozitete sa Ukrajinom koji datiraju iz Drugog svetskog rata.

„U veoma smo ranoj fazi“, rekao je Hano Pevklur, estonski ministar odbrane za Asošijeted pres na marginama Minhenske bezbednosne konferencije.

Iako su u toku razne diskusije i glasine, za evropske saveznike je „kritično“ da shvate kako će izgledati linija kontakta u Ukrajini pre nego što iznesu plan, rekao je Pevkur.

Ako Rusija i Ukrajina smanje svoje snage duž linije fronta na „par hiljada“ sa obe strane, onda „nije problem da i Evropa bude tamo“, rekao je Pevkur, ističući da bi bilo mnogo teže ako i dalje bude „uzavrelog sukoba“.

Snažne snage bezbednosti, a ne mirovne snage

Sastav i uloga snaga biće diktirani vrstom mirovnog sporazuma koji će biti postignut. Ako Rusija i Ukrajina mogu da se dogovore o uslovima kako pregovori budu napredovali, verovatno je da će biti potrebno manje bezbednosnih mera i manje snage.

Ali stručnjaci i zvaničnici upozoravaju da, kako stvari stoje, Evropljani moraju da rasporede snažan i značajan kontingent, a ne tim mirovnih snaga poput „plavih šlemova“ Ujedinjenih nacija.

„To mora da bude prava sila da Rusi znaju da će, ako je ikada testiraju, biti slomljeni. I možete biti sigurni da će Rusija to testirati“, rekao je prošlog meseca Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi, na događaju Centra za evropske politike.

„Oni krše svaki pojedinačni dogovor. Dakle, ako tamo pošaljemo snage, one moraju da imaju vazdušnu moć, velike kopnene snage, dronove, protiv-dronove, vazdušnu i protivraketnu odbranu. Sve to“, rekao je on. „Ako uđu tamo sa gomilom plavih šlemova i pušaka, biće smrvljeni".

Penzionisani francuski general Dominik Trinkvan, bivši šef vojne misije Francuske pri Ujedinjenim nacijama, složio se da su mirovne snage UN pogodnije „za raspoređivanje u zonama koje su daleko stabilnije“.

„Za početak, izvođenje ove operacije sa vojnicima dovedenim iz celog sveta trajalo bi oko godinu dana“, rekao je on.

Takođe treba da postoji obuka ukrajinskih vojnika i ulaganja u ukrajinsku odbrambenu industriju, rekao je letonski ministar odbrane Andris Spruds za AP.

Koliko velika sila?

Priroda mirovnog sporazuma će odrediti veličinu i lokaciju evropskog kontingenta. Zelenski je insistirao na najmanje 100.000 do 150.000 vojnika.

U medijskim izveštajima se spekuliše o 30.000-40.000 jakih snaga.

Diplomate i zvaničnici nisu potvrdili ni jednu cifru.

Ukrajina takođe želi vazdušnu podršku, a ne samo čizme na zemlji.

Ono što je jasno jeste da bi se Evropljani mučili da sakupe silu velikih razmera, a sigurno ne bi to mogli brzo da urade.

U intervjuu u petak za Fajnenšal tajms, Makron je rekao da je ideja o raspoređivanju ogromnih snaga „nategnuta“.

„Moramo da radimo stvari koje su prikladne, realne, dobro osmišljene, odmerene i dogovorene“, rekao je on.

Američki ministar odbrane Pit Hegset insistirao je ove nedelje na „snažnom međunarodnom nadzoru linije dodira“, što se odnosi na liniju fronta dugu oko 1.000 kilometara (600 milja). Evropljani su nevoljni jer bi to zahtevalo previše trupa.

SAD postavljaju neka pravila

U sedištu NATO-a u sredu, Hegset je počeo da opisuje uslove pod kojima bi SAD mogle da pristanu na silu koja bi pomogla Ukrajini da obezbedi „čvrste bezbednosne garancije kako bi se osiguralo da rat neće ponovo početi“.

„Svaka bezbednosna garancija mora biti podržana od strane sposobnih evropskih i neevropskih trupa“, rekao je Hegset. Ako odu u Ukrajinu, rekao je, „trebalo bi da budu raspoređeni kao deo misije koja nije članica NATO-a“.

Putin je rekao da je sukob pokrenut delimično zbog toga što se teritorija NATO-a proširila preblizu ruskim granicama i da je malo verovatno da će prihvatiti bilo kakvu operaciju koju vodi najveća svetska vojna organizacija.

Svi evropski saveznici koji učestvuju ne bi imali koristi od garancije kolektivne bezbednosti NATO-a ako bi bili napadnuti, rekao je Hegset. On je istakao da „neće biti raspoređenih američkih trupa u Ukrajini“.

On nije otkrio kakvu bi ulogu mogle imati SAD.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI