„To smirivanje je bio potez u korist Crne Gore, za mir u Crnoj Gori i za budućnost Crne Gore“, kazao je Bulatović.

On je napravio paralelu i sa njegovim pokojnim dedom Radošem Bulatovićem, poslednjim crnogorskim komitom, i da se to dovodi u kontekst sadašnjice – da se đed zalagao za jedno a on za drugo.

„Dostojni smo i jedan i drugi, dostojni su i naši životi u borbi za slobodu. Ta priča o poslednjem komiti koga su ubili žandari 1929. godine zajedno sa njegovim bratom Dragom se napravila nakon rascepa jedinstvenog DPS-a sa narativom da sam nedostojan svog đeda. Ja se njime ponosim“, kazao je Bulatović.

U Crnoj Gori nikada nije bilo onoga je li neko protiv Srbije, već su se zeleni i bijeli sporili oko karaktera ujedinjenja.

„Zeleni, koji su podržavali kralja Nikolu nisu bili protiv ujedinjenja. Potpuno mislim da je sudbina dodelila meni da vodim Blok za zajedničku državu i mislim da nisam izdao đeda. Nije ovo bio referendum za i protiv Crne Gore. Posle decenija, došlo je do izmene državno pravnog statusa. u SFRJ je bila Republika članica, u SRJ je bila članica federacije, imali smo i državnu zajednicu Srbija i Crna Gora dakle imali su državu“, kazao je Bulatović.

On dodaje da je gnusna politička prizemnost bila ta da se Milo Đukanović borio za Crnu Goru.

„Ostvarena je nezavisnost, ali stolica u UN-u nije bio cilj Bloka za nezavisnost. Neka građani pogledaju – to je bila borba za vlast tadašnjeg režima, da osvoje na osnovu pokradenog referenduma novu vlast, da bi nastavili započeti proces pljačke građana, i razvijanje organizovanog kriminala. To je pre bio problem oko šverca cigareta, a kasnije i šverca droge“, kazao je Bulatović.

Jasno je i danas da je stvoren ogroman kapital onih ljudi koji su u socijalizmu bili međusobno jednaki, a da se taj kapital i danas vrti po Crnoj Gori.

Bonus video: