U trenutku kada na prvi pogled deluje da se situacija smiruje i da dolazi do popuštanja tenzija, pojedini analitičari upozoravaju da se iza kulisa zapravo odvija potpuno drugačija i daleko opasnija igra.

Upravo na tome insistira vojni ekspert Oleg Ivanjikov, koji ističe da dvonedeljno primirje koje su Sjedinjene Američke Države postigle sa Iranom ne predstavlja znak smirivanja, već pripremu za ozbiljan, koordinisan napad.

Američki predsednik Donald Tramp izašao je sa inicijativom o 14-dnevnom prekidu vatre, uz najavu pregovora o potencijalnom sporazumu koji bi podrazumevao ukidanje svih sankcija Iranu, u zamenu za to da Teheran zadrži kontrolu nad Ormuskim moreuzom.

Reakcija iz Teherana stigla je brzo – Visoki savet za nacionalnu bezbednost Irana ovu situaciju predstavio je kao sopstvenu pobedu. Podsetimo, otvorena faza sukoba započela je još 28. februara i od tada tenzije nisu jenjavale, već su samo menjale formu i intenzitet.

Međutim, upravo tu dolazi do ključnog razilaženja u tumačenjima. Dok jedni smatraju da je primirje znak smirivanja situacije, Ivanjikov upozorava da je realnost potpuno drugačija. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države koriste ovaj period kako bi prebacile dodatne vojne snage na Bliski istok.

Kako navodi, ne radi se o povlačenju, već o koncentraciji sile – stvaranju svojevrsne „oklopne pesnice“ koja bi mogla da deluje istovremeno iz više pravaca, i sa kopna i iz vazduha.

Ivanjikov ide i korak dalje, tvrdeći da je u pitanju priprema za takozvani multimodalni udar, odnosno operaciju koja podrazumeva istovremeno delovanje u više domena: na kopnu, moru i podvodnom prostoru, u vazduhu, ali i u svemiru i sajber prostoru.

Drugim rečima, reč je o složenoj vojnoj strategiji koja prevazilazi klasične okvire ratovanja i ulazi u zonu savremenih, visokotehnoloških sukoba.

U tom kontekstu, on upozorava da pregovori mogu predstavljati samo privid. Kako tvrdi, „lažni pregovori“ i signaliziranje popuštanja služe isključivo kao način da se dobije vreme za pripremu. Njegova poruka je jasna – takvim signalima ne treba verovati, a iransko rukovodstvo bi trebalo da bude spremno za ozbiljan sukob koji bi mogao uslediti.

Ipak, ovakvo viđenje situacije ne dele svi. Egor Toropov, amerikanista i doktor političkih nauka, iznosi drugačiju perspektivu. On smatra da je aktivna faza američke vojne operacije protiv Irana zapravo već završena.

Prema njegovim rečima, i Vašington i Teheran napravili su određene ustupke u odnosu na svoje ranije maksimalističke pozicije. Toropov podseća da je Iran, iako je ranije tvrdio da neće pristati ni na privremeno primirje, ipak prihvatio otvaranje Ormuskog moreuza, što je bila jedna od ključnih tačaka spora.

Sa druge strane, Sjedinjene Američke Države su, kako navodi, ublažile retoriku i okrenule se intenzivnijem dijalogu, čak i ako je rezultat toga za sada samo privremeni dogovor.

Upravo tu ostaje ključno pitanje koje visi u vazduhu – da li je reč o stvarnom smirivanju situacije ili samo o kratkotrajnom predahu pre nove eskalacije? Jer ako se pažljivo analiziraju poruke obe strane, stiče se utisak da nijedna nije odustala od svojih ciljeva, već ih trenutno samo drugačije predstavlja.

Dok jedni u ovom trenutku vide šansu za diplomatsko rešenje, drugi u istom tom prostoru prepoznaju tiho zatezanje konopca koje može dovesti do novog sukoba.

Kako god bilo, naredne dve nedelje mogle bi da budu ključne i pokažu da li je ovo zaista početak dugoročnog dogovora ili samo kratka pauza pred nešto mnogo ozbiljnije.