Postoji stara maksima među vojnim planerima: amateri gledaju taktiku, profesionalci logistiku. Upravo na tom mestu, tvrdi bivši britanski diplomata Alister Kruk, dogodio se ozbiljan previd u procenama Vašingtona i Tel Aviva.

U razgovoru za jedan Jutjub kanal objasnio je da su Sjedinjene Države i Izrael ušli u sukob sa Iranom sa, kako kaže, izuzetno ograničenim logističkim mogućnostima.

Dok su zapadni planeri računali na brz i precizan pritisak, iranska strana je, prema njegovoj proceni, godinama gradila drugačiju vrstu prednosti – onu koja ne zavisi samo od trenutnih manevara na terenu.

Kruk podseća da Teheran na tom planu ne razmišlja od juče. Naprotiv, tvrdi da se na takvu vrstu scenarija priprema već dve decenije. Kao ilustraciju navodi čitavu obalu dugu oko 2.000 kilometara koja je, prema njegovim rečima, ispresecana kratkim pomorskim raketama skrivenim u stenama.

Takav raspored, objašnjava on, ne deluje spektakularno u klasičnim vojnim analizama, ali logistički stvara mrežu koja može da promeni dinamiku čitavog regiona.

Drugim rečima, dok su se protivnici fokusirali na neposredne poteze, Iran je sistematski gradio infrastrukturu koja postaje ključna tek kada situacija počne da se odugovlači.

A upravo se to, prema njegovoj oceni, i dogodilo. Operacija je potrajala duže nego što je prvobitno planirano, a u takvim okolnostima logistika počinje da određuje tempo.

Kruk smatra da su Sjedinjene Države time postepeno izgubile kontrolu nad samim tokom događaja. Čak je i pokušaj udara na najviše iranske zvaničnike, dodaje, u međuvremenu izgubio stratešku težinu koju je mogao da ima na samom početku. U takvim situacijama, kako kaže, svaka izgubljena nedelja menja odnos snaga.

Istovremeno, prema njegovoj proceni, Iran tek počinje da povećava svoje kapacitete. Proces ide postepeno, bez naglih poteza, ali sa jasnom tendencijom rasta. “Tek počinju”, rekao je Kruk, sugerišući da trenutna faza možda nije završnica već uvod u duži period nadmetanja.

Sličnu procenu izneo je i bivši analitičar CIA-e Lari Džonson. On je ranije tvrdio da su, nakon što su američki sistemi protivvazdušne odbrane pokazali ograničenu sposobnost da se nose sa iranskim balističkim raketama, u Vašingtonu počele da se razmatraju opcije za postepeno distanciranje od sukoba.

Takve procene ne znače nužno kraj napetosti. Naprotiv, mnogi analitičari upozoravaju da upravo faza u kojoj se strane preispituju i prilagođavaju često otvara nova pitanja – o logistici, dugoročnim planovima i o tome ko je zapravo spremniji za igru koja očigledno ne namerava brzo da se završi.