Sjedinjene Američke Države ušle su u novu rundu pregovora o iranskom nuklearnom programu, sa izuzetno tvrdim stavom, dok obe strane i dalje deluju daleko od dogovora koji bi mogao da spreči mogući vojni sukob.

Američki izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof danas su u Ženevi započeli ključne razgovore, pod snažnim pritiskom republikanaca u Kongresu da ne popuste Iranu ni milimetar.

Istovremeno, američki nosač aviona "Džerald Ford" isplovio je iz NATO luke na Kritu i kreće ka istočnom Mediteranu, u neposrednu blizinu Izraela.

Pet američkih zahteva bez kompromisa

Bela kuća je jasno stavila do znanja da ne odustaje od svojih ključnih zahteva:

  • Potpuna demontaža tri glavna nuklearna postrojenja u Fordou, Natanacu i Isfahanu

  • Predaja svih zaliha obogaćenog uranijuma

  • Trajan dogovor bez vremenskih ograničenja

  • Potpuna zabrana daljeg obogaćivanja uranijuma

  • Dugoročni i proverljivi nadzor nad sprovođenjem sporazuma

Za razliku od prethodnih dogovora, novi sporazum mora biti trajan, bez "zastarelih klauzula". Iran dobija minimalno ublažavanje sankcija, dok bi veće ekonomske olakšice usledile tek nakon dugoročnog dokaza o poštovanju svih obaveza.

Nulto obogaćivanje ili ništa

Teheran je spreman na simbolično smanjenje nivoa obogaćivanja uranijuma na 1,5%, ali Vašington insistira na jedino prihvatljivoj opciji – potpunom "nultom obogaćivanju".

U međuvremenu, Donald Tramp preti vojnom akcijom i jača prisustvo pomorskih i vazdušnih snaga u regionu, uključujući nosače aviona i protivraketne sisteme. Iranske vlasti upozoravaju da bi bilo koji napad, čak i ograničen, izazvao sveobuhvatan odgovor.

Poslednja šansa za diplomatiju?

Dodatnu tenziju stvaraju optužbe američkih zvaničnika, uključujući Marka Rubija, da Iran ubrzano razvija interkontinentalne balističke rakete sposobne da pogode SAD.

Stručnjaci upozoravaju da pregovori u Ženevi mogu biti poslednja prilika za diplomatiju – neuspeh bi mogao značajno povećati rizik od direktnog i masovnog vojnog sukoba.