Uobičajeno, kampanje ne počinju pre avgusta, ali se svaka politička agenda, od ekologije do ekonomskih regulacija, u Francuskoj već sada posmatra kroz prizmu predsedničkih izbora, navodi portal.

Tako, na nedavnom svetskom samitu u Parizu, debate o zelenoj tranziciji Evrope pretvorile su se u platformu za političke manevre: kandidati Marin Tondelije (Zeleni), Žordan Bardela (krajnja desnica), centrista Gabrijel Atal i Rafael Gluksman (levi centar) predstavili su svoje vizije za Francusku i Jelisejsku palatu.

Uticajni poslovni lobi Medef takođe rano preduzima korake, organizujući sastanke sa potencijalnim kandidatima kako bi osigurali da njihov glas bude uzet u obzir. 

Lokalni izbori sledećeg meseca tretiraju se kao generalna proba za predsedničku trku, dok krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje pokušava da učvrsti svoj status dominantne političke snage, ocenjuje Politiko.

Kako primećuje, francuski politički pejzaž je fragmentisan - centar se podelio nakon Makronove pobede 2017. godine, dok levica i desnica traže šampiona koji bi mogao da se suprotstavi desnici, Bardeli ili Marin Le Pen.

Bivši premijeri Eduar Filip i Fransoa Bajru, kao i kandidati poput Tondelije, Atala i socijaliste Žeroma Gedža, već su se uključili u kampanju, dok drugi, poput Dominika de Vilpena, Bruna Retajoa i Gzavijea Bertrana, tek planiraju trku.

Ministar pravde zemlje Žerald Darmanen upozorava da bi previše kandidata moglo da oslabi šanse desnog centra, posebno Filipa i Atala, u drugom krugu. 

Lokalni izbori sledećeg meseca pružiće prve naznake o snazi stranaka i mogućim saveznicima u predsedničkoj trci, iako anketari upozoravaju da rezultati lokalnih izbora ne predviđaju direktno nacionalni ishod, zaključuje Politiko.