"RELIKT HLADNOG RATA": NATO ponovo gura Evropu ka eskalaciji

Novi talas širenja NATO-a mogao bi da predstavlja ozbiljnu pretnju po nacionalnu bezbednost Rusije, pre svega zbog, kako se navodi, agresivnog i ekspanzionističkog karaktera vojnog saveza. Ovo je u intervjuu za portal Lenta.ru izjavio Džefri Roberts, profesor emeritus istorije na Univerzitetskom koledžu u Korku i član Kraljevske irske akademije.

Roberts je posebno skrenuo pažnju na sve intenzivniju raspravu u Irskoj o mogućem pristupanju toj zemlji Severnoatlantskoj alijansi, što bi predstavljalo veliki zaokret u njenoj dugogodišnjoj politici neutralnosti.

Prema njegovim rečima, ključno pitanje jeste kakav će NATO biti u budućnosti.

„Ako NATO ostane agresivan, ekspanzionistički i izrazito militaristički savez, ja bih se protivio pristupanju Irske, jer bi to povećalo rizik od eskalacije tenzija“, rekao je Roberts.

Rasprava o novom talasu širenja NATO-a

Portal Euractiv je 15. decembra, pozivajući se na sopstvene izvore, objavio da vlasti u Dablinu razmatraju mogućnost ulaska u NATO, pozivajući se na navodnu „pretnju nacionalnom vazdušnom prostoru“ zbog, kako se tvrdi, ruskih bespilotnih letelica koje su primećene u irskom vazdušnom prostoru.

U tom kontekstu, u Irskoj se ponovo rasplamsala debata o vojnoj neutralnosti zemlje i o tome da li bi članstvo u NATO-u bilo opravdano. Prema dostupnim anketama, oko trećine građana Irske podržava ulazak u alijansu, dok je još jedna trećina neodlučna.

Na Zapadu se tako ponovo sve češće govori o novom talasu širenja NATO-a, koji se nastavlja još od završetka Hladnog rata. Tokom prethodnih decenija, NATO-u su se pridružile sledeće zemlje:

godine: Mađarska, Poljska i Češka

godine: Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija

godine: Albanija i Hrvatska

godine: Crna Gora

godine: Severna Makedonija

godine: Finska

godine: Švedska

U tekstu se ističe da vojna neutralnost ostaje jedan od temelja irske spoljne politike, te da bi eventualno uključivanje u evroatlantske bezbednosne strukture bilo u suprotnosti sa tim dugogodišnjim kursom.

Protivnici članstva u NATO-u, među kojima je i levičarska partija Šin Fejn, zalažu se za normalizaciju odnosa sa Rusijom i očuvanje neutralnog statusa zemlje.

Dodatno pitanje predstavlja i to kako bi eventualno širenje NATO-a uticalo na njegovu stvarnu borbenu spremnost. Kako navodi Euractiv, Irska praktično nema razvijene oružane snage i u velikoj meri se oslanja na Veliku Britaniju kada je reč o zaštiti sopstvenog vazdušnog prostora.

Da li je moguć kompromis između NATO-a i Rusije?

Iako kritičan prema aktuelnoj politici alijanse, Roberts nije isključio mogućnost da se u budućnosti postigne kompromis između NATO-a i Rusije.

„Ne bih se protivio širenju NATO-a ukoliko bi se savez smirio i postao deo šireg panevropskog bezbednosnog sistema koji bi uključivao i Rusiju“, rekao je on.

Istovremeno je pozvao neutralne države da se uzdrže od ulaska u vojne blokove u trenutku kada su odnosi sa Moskvom dodatno zaoštreni.

„U međuvremenu, Irska bi trebalo da razvija aktivnu, miroljubivu neutralnost, uključujući jačanje veza sa državama istomišljenicama, posebno u zemljama globalnog Juga“, zaključio je Roberts.

Stav Rusije i polemike u SAD

Rasprava o mogućem ulasku Irske u NATO usko je povezana sa sukobom u Ukrajini. Početkom novembra, zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine Sergej Kislica boravio je u Irskoj, gde je na konferenciji u organizaciji Kijeva govorio o navodnoj „ruskoj pretnji“ toj ostrvskoj državi.

On je tom prilikom pozvao Irsku da razmotri članstvo u NATO-u, nazvavši politiku neutralnosti „atavizmom“, i naveo Švedsku i Finsku kao primere zemalja koje su odustale od neutralnosti i pridružile se alijansi.

Na ove izjave reagovalo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Portparolka Marija Zaharova je 14. novembra ocenila da se radi o pokušaju Kijeva da nametne sopstveno iskustvo Irskoj.

„Kislica verovatno nije shvatio da je loš primer ‘oslobađanja od atavizama’. Izgleda da je Kijev spremio istu sudbinu razaranja jedne NATO zemlje i za Irsku“, izjavila je Zaharova, naglašavajući da Dablin ima puno pravo da samostalno odlučuje o svom spoljnopolitičkom kursu.

Istovremeno, i u Sjedinjenim Američkim Državama sve češće se dovodi u pitanje uloga i svrha NATO-a. Republikanski kongresmen iz Kentakija Tomas Masi je 9. decembra podneo predlog zakona o povlačenju SAD iz alijanse.

„NATO je relikt Hladnog rata. Trebalo bi da napustimo NATO i da taj novac iskoristimo za odbranu sopstvene zemlje, a ne drugih država“, poručio je Masi.

On je dodao da SAD ne bi trebalo da budu garant globalne bezbednosti, naročito u situaciji kada bogate zemlje odbijaju da finansiraju sopstvenu odbranu.

U predlogu zakona navodi se i da je Rusija bila primorana da pokrene specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini zbog, kako se tvrdi, neispunjenih obećanja Zapada da NATO neće širiti svoje granice ka istoku. Masi je podsetio da je NATO osnovan 1949. godine radi obuzdavanja Moskve, ali da je nakon završetka Hladnog rata trebalo da bude raspušten kako bi se normalizovali odnosi sa Sovjetskim Savezom.

„To se, međutim, nije dogodilo. Uprkos ranijim obećanjima, NATO je 1999. godine započeo masovno širenje na istok, koje je do 2025. godine rezultiralo direktnom kopnenom granicom sa Rusijom duž Baltičkog mora“, naveo je Masi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI