NIKAD VIĐENO U BUNDESTAGU!: Pistorijus torpedovao zakon o regrutaciji

U nemačkoj vladajućoj koaliciji izbila je ozbiljna svađa zbog načina na koji bi zemlja trebalo da popuni velike kadrovske praznine u vojsci, u trenutku kada Berlin pokušava da ispuni svoje obaveze prema NATO-u i pripremi se za, kako navode, rastuću „pretnju Rusije“.

Plan koji su tokom leta dogovorile vladajuće stranke, a koji je predložio popularni ministar odbrane Boris Pistorijus iz Socijaldemokratske partije (SPD), zasnivao se na konceptu dobrovoljnog regrutovanja. Cilj je bio da se hiljade mladih Nemaca privuku vojnoj službi bez uvođenja obavezne vojne dužnosti.

Međutim, u redovima konzervativnog bloka CDU/CSU, koji predvodi kancelar Fridrih Merc, pojavile su se ozbiljne sumnje da takav pristup neće biti dovoljan da se poveća broj vojnika. Zbog toga su konzervativci počeli da traže uvođenje obaveznog regrutovanja — mehanizma koji bi se automatski aktivirao ako program dobrovoljaca ne da očekivane rezultate.

– „Želimo najpre da pokušamo sve kroz dobrovoljni pristup zajedno sa SPD-om“, izjavio je Merc ranije ovog meseca, i dodao: „Skeptičan sam, ali ako uspemo – tim bolje.“

Merc obećao najjaču vojsku u Evropi

Od kako je preuzeo dužnost u maju, Fridrih Merc se javno obavezao da će stvoriti najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi, budući da Nemačka nema sopstveno nuklearno oružje.

Sukob je kulminirao ove nedelje kada je ministar Pistorijus stavio veto na kompromisni predlog prema kojem bi određeni broj mladića, izabranih lutrijom, mogao biti obavezno pozvan u Bundesver u slučaju da dobrovoljni program ne donese dovoljno novih vojnika.

Konferencija za novinare na kojoj je trebalo da budu predstavljeni glavni elementi nacrta zakona o takozvanoj „lakoj vojnoj obavezi“ bila je zakazana za ovu nedelju, ali je u poslednjem trenutku – u utorak uveče – otkazana. Odmah je usledilo međusobno optuživanje među koalicionim partnerima.

– „Za više od 30 godina koliko sam poslanik Bundestaga, nikada nisam video da ministar direktno torpeduje zakon iz svoje oblasti odgovornosti i sopstvenu partiju baca u haos“, rekao je Norbert Retgen, visoki predstavnik CDU-a, za Zidojče cajtung.

Pistorijus je odgovorio da je od početka odbacivao ključne tačke predloga CDU-a i poručio u izjavi za Tagešpigel: – „Ne rušim procese i nisam destruktivan.“

Sukob oko formulacija u zakonu

Letnji nacrt zakona predviđao je da Bundestag može doneti odluku o obaveznom pozivu samo „ako situacija u oblasti odbrane zahteva brzo povećanje trupa“. Konzervativci su smatrali da je ta formulacija previše neodređena i zahtevali su da se obavezna regrutacija ugradi u zakon od samog početka.

Stranke su se jedino složile oko prve faze plana – da svi osamnaestogodišnji muškarci moraju popuniti upitnik o svojoj sposobnosti i interesovanju za vojnu službu. Uključivanje žena u ovaj proces zahtevalo bi promenu ustava, što trenutno nije realna mogućnost.

Vojni rok ukinut 2011. godine

Do 2011. godine u Nemačkoj je vojna ili civilna služba bila obavezna za sve muškarce nakon navršenih 18 godina. Oni koji nisu želeli da služe vojsku mogli su da odaberu civilnu službu (Civildienst) u bolnicama, domovima za stare i drugim ustanovama.

Nakon završetka Hladnog rata, vojska je značajno smanjena, a obavezna služba suspendovana tokom mandata Angele Merkel. Ipak, ustavna klauzula koja omogućava državi da ponovo uvede regrutaciju i dalje postoji.

Nemačka vojska u krizi

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, stručnjaci sve glasnije upozoravaju na ozbiljno stanje u Bundesveru – broj regruta je u padu, a nedostatak opreme postao je hroničan. Kritičari tvrde da su loši uslovi i birokratija učinili vojnu službu neprivlačnom za mlade Nemce.

Kao odgovor na procene NATO-a o rastućoj opasnosti iz pravca Rusije, Nemačka se obavezala da će povećati broj aktivnih vojnika sa 180.000 na 260.000, uz dodatnih 200.000 rezervista.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana sada podržava povratak obavezne vojne službe – čak 54 odsto Nemaca izjasnilo se „za“, a podrška je najizraženija među starijim od 60 godina.

Glavni inspektor oružanih snaga, general Karsten Brojer, istakao je da je revizija sistema regrutacije od ključnog značaja i da bi originalni predlog zakona mogao privući veliki broj novih dobrovoljaca.

– „Potrebno nam je da imamo mogućnost brzog povećanja trupa kako bismo mogli da se branimo i da odvratimo potencijalne napade“, zaključio je Brojer.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI