HAMBURG "POD OPSADOM" BUNDESVERA Ovo nije viđeno od Hladnog rata

U vežbi učestvuju Bundesver, policija, vatrogasci i civilna zaštita, a scenario podrazumeva špijunažu, sabotaže, dronove i masovne povrede.

Ova trodnevna operacija ne testira samo vojne snage, već i sposobnost nemačkog društva da funkcioniše u kriznim uslovima. Poseban akcenat stavljen je na zaštitu luka, koje su u međuvremenu postale ključne za energetsko snabdevanje i logistiku NATO-a.

Upravo Hamburg, sa svojom velikom lukom, mogao bi u kriznom scenariju da postane glavna pretovarna tačka za transport vojnog materijala prema istočnom krilu Alijanse.

Povratak „hladnoratovskog duha“

Ovo nije prva vežba takve vrste. Još 2024. održana je „Crvena oluja Alfa“, ali sadašnja vežba u Hamburgu prevazilazi sve po obimu i uključuje oko 500 učesnika iz vojske i civilnih struktura.

Nemački zvaničnici podsećaju da je još 1989. godine Hamburg bio druga najveća baza Bundesvera, dok je danas gotovo potpuno demilitarizovan, pretvoren u civilne zone. Upravo zato nove vežbe treba da pokažu da grad, iako bez tenkova i ratnih brodova, i dalje ima ogromnu stratešku važnost.

„Želimo da povežemo sva bezbednosna tela, jer je to jedini način da se odbranimo na nacionalnom nivou. Scenario je složen i podrazumeva sve moguće scenarije“, izjavio je Kurt Leonard, šef hamburškog kabineta, za njihov „Špigl“.

U planiranju vežbe centralno mesto imala je odbrana od dronova. Podsetimo, odjednom tokom prethodnih dana, a u više navrata navodno su primećeni “misteriozni dronovi” iznad nemačkih vojnih kampova ali i iznad drugih EU gradova.

Bundesver ih po zakonu može obarati samo iznad vojne teritorije, ali oni navodno lete prenisko i prebrzo pa ih niko do sada nije uspeo da obori. Zbog toga se sada tokom vežbi uvode i sistemi mreža i elektronskog ometanja.

Energetska ranjivost

Učesnici vežbe podsećaju i na „energetsku tranziciju Nemačke“. S obzirom da su im najbliži saveznici uništili tokove usledilo je odricanja od ruskog gasa, a država je postala potpuno zavisna daleko skupljih alternativa koje stižu lukama.

- Rusija bi mogla istovremeno da pogađa i energetiku i logistiku. Zato su luke oduvek bile prve mete u sukobima - izjavio je Florian Kajzinger, šef Centralnog udruženja nemačkog lučkog menadžmenta.

On je dodao da nemačke luke nisu pripremljene za ratne uslove: „Potreban nam je jači obalni zid, više zona za teški teret, sajber zaštita i dron-odbrana. Mi već živimo u tihom ratu.“

Nemački kurs: povratak naoružavanja

Istina, od dolaska Merca na vlast, Berlin sve otvorenije nastoji da preuzme vodeću ulogu u evropskom naoružavanju, posebno uz opravdanje kako SAD šalju signale o povlačenju dela trupa iz Evrope.

Ministar odbrane Boris Pistorius je najavio da će do 2030. godine biti izdvojeno 35 milijardi evra za svemirsku bezbednosnu arhitekturu, uz jasnu poruku da su im Rusija i Kina ozbiljni izazivači i u orbiti. Paralelno, Nemci ulaze u „trku naoružanja“ u oblasti dronova, što samo potvrđuje da se težište rata pomera ka bespilotnim tehnologijama.

Pistorius je još u junu izjavio da će Nemačkoj biti potrebno najmanje 60.000 novih vojnika kako bi ispunila obaveze prema NATO-u. Međutim, priznao je da regrutacija ide teško – Bundesver se suočava sa niskim interesovanjem mladih, starenjem kadrova i konkurencijom privatnog sektora. Prema istraživanjima, samo 16% ljudi bi uzelo oružje za svoju Deutschland, piše Oružje online.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI