PANIKA ŠIROM NATO PAKTA Šta se krije iza ruske vazdušne ofanzive na zapad?! Britanski pukovnik otkrio PUTINOV PLAN

Čuli su se slični pozivi od drugih zemalja NATO, uključujući Francusku, Nemačku i Holandiju, koje su sve rekle da će rasporediti dodatna odbrambena sredstva.

Bivši pukovnik britanske vojske Ričard Kemp u tekstu za "Telegraph" tvrdi da je to potpuno pogrešan odgovor i ide direktno na ruku Rusiji.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da je incident doveo Poljsku bliže vojnom sukobu "nego ikada od Drugog svetskog rata", opisujući ga kao "provokaciju velikih razmera". Drugi, uključujući Hilija i niz stručnjaka za odbranu, rekli su da Rusija testira odgovor NATO. Ništa od toga nije tačno, tvrdi Kemp.'

- Putin nema potrebu da testira naš odgovor na dronove koji ulaze u vazdušni prostor NATO-a, jer već tačno zna šta će se desiti: ništa. Niti je ovo bilo "testiranje" za procenu vazdušne odbrane Varšave sa ciljem pokretanja mnogo većeg napada kasnije. Niti je bila provokacija da se NATO namami u uzvratni napad gađanjem ciljeva na njegovoj teritoriji. Izgleda da je najviše 19 dronova ušlo u poljski vazdušni prostor, što nije dovoljno da izazove značajnu reakciju. Sam NATO je to dokazao rekavši da ne opravdava aktiviranje Člana 5: koji podrazumeva da je napad na jednu članicu alijanse napad na sve. Imajte na umu da je iste noći 415 dronova i 43 rakete lansirano na ukrajinske gradove. Tako izgleda velika provokacija, gospodine Tusk - piše Kemp.

On ističe da je ovo bio najveći vazdušni upad na teritoriju NATO u istoriji tog saveza.

- Da, to je bio prvi put da su borbeni avioni NATO-a oborili ruske dronove – iako nije prvi put u skorije vreme da je avion NATO-a oborio ruski. Ni na trenutak ne sugerišem da treba da pustimo Putina da se izvuče iz odgovornosti za ovu ili bilo koju drugu njegovu agresiju. Ali umesto da pribegavamo nepromišljenim i refleksivnim povicima o "eskalaciji", moramo da sagledamo šta se dogodilo, a pre svega moramo pažljivo analizirati šta je Putin zaista imao na umu i kako mu se najbolje suprotstaviti. Ako je, kako su neki sugerisali, sada konačno vreme za odlučnu intervenciju NATO, u redu; ali, čak i da je postojala politička volja za delovanje, što ne postoji, ne bi trebalo da razmišljamo o tome na osnovu pogrešnih zaključaka.

Dakle, ako ovo zapravo nije bila provokacija, eskalacija ili test reakcije, o čemu se radilo?

Bio je to deo istog obrasca delovanja koji Rusija prati od početka opšteg rata u Ukrajini 2022. godine, ističe Kemp. Očekujući blickrig kampanju praćenu brzom kapitulacijom Kijeva, Putin se umesto toga zaglavio u sporom i izuzetno skupom ratu više od tri godine. Glavni razlog za to je stalno snabdevanje oružjem i municijom sa Zapada. Strah od eskalacije odvraćao je Evropu ili SAD od slanja dovoljno municije kako bi Ukrajini omogućio da potisne Ruse, ali do sada je to bilo dovoljno da im se omogući da se održe. Bez ovih zaliha, i uprkos ogromnom borbenom duhu ukrajinskih snaga, njihovoj veštini u borbi i njihovoj često čudesnoj proizvodnji oružja, Kijev bi odavno poklekao.

To je dovelo do toga da Putin pokrene veoma efikasnu propagandnu akciju, zajedno sa sabotažama, podmetanjem požara, sajber napadima, pokušajima atentata i zastrašivanjem unutar zapadnih zemalja, sa ciljem da ih ubedi da smanje ili potpuno zaustave protok naoružanja.

Veliki deo ove političke ratne kampanje osmišljen je da zapreti evropskim zemljama ruskim napadom direktno protiv njih, uključujući i zveckanje nuklearnim oružjem. Namera je bila da se vladama i njihovim biračima pokaže da je njihova sopstvena potreba za nacionalnom odbranom veća od imperativa da se nastavi naoružavanje njihovog ukrajinskog saveznika.

To je takođe bila prava svrha ovog upada dronova: da se ulije strah među zemlje NATO do te mere da bi nastojale da koncentrišu veću protivvazdušnu odbranu kako bi zaštitile Poljsku i posledično uskratile Ukrajini resurse koji su joj toliko potrebni. To je, upravo onako kako smo čuli od naših političkih lidera od utorka uveče. A u ovom trenutku, Kijevu je iznad svega potrebna protivvazdušna odbrana, zbog sve jačih napada na gradove koji su sada postali Putinova primarna meta kako bi primorao Ukrajinu da se povinuje njegovim teritorijalnim zahtevima.

- Dakle, pravi odgovor na upad dronova jeste da se uradi suprotno od onoga čemu se Putin nada. To ne znači da zemlje NATO ne bi trebalo da grade sopstvenu protivvazdušnu odbranu. Trebalo bi, i trebalo je to da rade već godinama. To je oblast koja je bila žalosno nerazvijena širom Zapada, čak i dok brojni potencijalni protivnici sve više jačaju potencijale raketa i dronova. Ali s obzirom na to da postoje krajnje neadekvatna sredstva protivvazdušne odbrane, glavni prioritet zemalja NATO trenutno bi trebalo da bude ubacivanje što više raspoloživih sistema u Ukrajinu, umesto da ih drže u rezervi za rat koji trenutno nije na raspolaganju.

Naravno, takav rat protiv Zapada bi mogao da se dogodi u budućnosti, ali to neće doći od Putina uskoro. On ima previše posla u Ukrajini i poslednje što želi je da proširi ovaj sukob. To je očigledno od samog početka: uprkos svojoj agresivnoj antizapadnoj retorici, on je bio izuzetno oprezan da izbegne direktan sukob sa NATO, tvrdi Kemp.

- Najbolji način da se odvrati bilo šta slično jeste da mu se uskrati pobeda koja mu je sada toliko potrebna u Ukrajini. A najbolji način da se to uradi nije da se čuvaju kritična vojna sredstva u zapadnim skladištima ili čak da se raspoređuju na terenu u Poljskoj ili negde drugde u Evropi, već da se izgradi borbena moć Kijeva kako bi se omogućio što jači otpor.

To će ne samo spasiti živote i dati Kijevu jaču poziciju ako bude primoran da pristane na uslove, već će i kupiti dragoceno vreme NATO-u da ojača sopstvenu dugo zanemarenu odbranu, zaključio je on.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI