ZA KOGA BRE ONA RADI? Bes se širi Evropom, Ursulu nazivaju izdajicom, govore o njenoj smeni!

Delovi sporazuma Ursule fon der Lajen sa Donaldom Trampom idu protiv interesa EU do te mere da bi u nekim, i veoma važnim delovima, zapravo trebalo opisati rečima poput "izdaja", ali mediji to ne rade, jer na kraju krajeva, upravo je šefica Evropske komisije ta koja, po zdravom razumu, "mora" da štiti evropske građane i preduzeća, čak i ako pristane na epsku dugoročnu štetu za evropske građane i preduzeća, piše Jutarnji list.

Jedna od izuzetno pro-MAGA inicijativa gospođe fon der Lajen jeste preseljenje dela farmaceutske proizvodnje u Sjedinjene Američke Države, što je za kontinent sa najstarijim stanovništvom na planeti, odnosno sa najvećom sadašnjom i budućom potrebom za bezbednim i rastućim snabdevanjem lekovima, potpuno očigledna velika strateška greška. To je toliko groteskni potez šefice EK da čak i "njeni" članovi žestoko kritikuju, tj. predstavnici Evropske narodne partije, uključujući i predstavnika HDZ-a, navode.

Ključna izvozna industrija pod napadom

Evropska unija je 2024. godine izvezla oko 532 milijarde evra u SAD, pri čemu su medicinski i farmaceutski proizvodi bili najveća pojedinačna kategorija sa 119,8 milijardi evra, odnosno 22,5% ukupnog izvoza. Ko je ovlastio Ursulu fon der Lajen da predloži strateško preseljenje moćne evropske farmaceutske industrije u Sjedinjene Države – evropski ili američki stručnjaci? I ko će imati koristi od preseljenja – evropski ili američki pacijenti? Da li je gospođa fon der Lajen otišla predaleko u promovisanju američkih interesa na principu „ako funkcioniše, funkcioniše“ i da li se konačno suočila sa prikladnijom kritikom?

Euroaktiv je naveo:

"Poslanici Evropskog parlamenta iz raznih političkih grupa optužili su predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da je popustila pred američkim farmaceutskim interesima i prekoračila svoj mandat nakon što je sklopila trgovinski sporazum sa predsednikom Donaldom Trampom. Komisija je u ponedeljak objavila da farmaceutski proizvodi za sada neće biti predmet carina, iako bi se mogla primeniti maksimalna stopa od 15 procenata, u zavisnosti od ishoda američke istrage o zavisnosti od uvoza lekova iz EU.

Čak ni poslanici Evropskog parlamenta iz same političke grupe fon der Lajen, desnocentrične Evropske narodne partije (EPP), nisu ubeđeni i traže odgovore. „Iskreno, ne vidim kako se ovo može nazvati sporazumom. Za pravi sporazum, obe strane moraju nešto dobiti - ovde samo jedna strana dobija", rekao je za Euractiv poslanik EPP-a Tomislav Sokol. Takođe je upozorio da bi pristup gospođe fon der Lajen mogao ohrabriti američkog predsednika Donalda Trampa, rekavši da bi ga to moglo ohrabriti da "ne stane tu"", piše Euroaktiv, pa pored hrvatskog Sokola pominju i druge poslanike EPP-a. koji sumnjaju u rad Ursule fon der Lajen:

"Sokolovljev francuski kolega Loran Kastiljo bio je još kritičniji, nazivajući sporazum 'pravom kapitulacijom'. 'Kao da sami sebi uvijamo noge i slabimo evropske države', rekao je. Kastiljo poziva Komisiju da objavi kompletne anekse koji se odnose na zdravstvene proizvode kako bi Evropski parlament mogao da sprovede procenu uticaja. Grčki poslanik Evropskog parlamenta iz redova EPP-a Dimitris Ciodras takođe je pozvao na veću transparentnost o 'tačnom sadržaju i sprovođenju sporazuma' i pridružio se Kastiljovom pozivu na detaljnu procenu uticaja. 'Različite izjave predsednice fon der Lajen i predsednika Trampa o uvođenju carine od 15% na određene lekove - kao i odsustvo određenog vremenskog okvira - razumljivo pokreću pitanja', rekao je Ciodras za Euractiv.

Pored carina, Komisija se takođe suočava sa istragom o svojim predloženim investicijama od 600 milijardi evra u SAD, koje su najavljene kao deo sporazuma. 'Ne vidim šta bi ove investicije trebalo da predstavljaju, pošto... „Komisija nema mandat da govori u ime privatnih kompanija ili da utiče na njihove investicione odluke“, tvrdio je Sokol. Kastiljo je podelio tu zabrinutost, upozoravajući da sporazum „izaziva ozbiljne sumnje u vezi sa našim zdravljem i industrijskim suverenitetom“, piše Euroactiv.

Kao i u slučaju sporazuma o uvozu američkih energenata, gde je šef Komisije obećao nestvarnih 750 milijardi evra evropskog uvoza američke nafte i gasa za tri godine (što je nemoguće učiniti, ali je Tramp izjavio da će se sve desiti u jednoj godini), čak ni u delu „sporazuma“ o farmaceutskim proizvodima, uopšte nije jasno odakle gospođi fon der Lajen ideja da brani evropske interese rizikujući stabilnost evropskog tržišta farmaceutskih proizvoda, možda čak i elementarnu bezbednost snabdevanja.

Zbunjujuće poruke o carinama

Kada je reč o farmaceutskim proizvodima, „malo“ neslaganje između američkog predsednika i šefa Komisije je zapravo bilo apsolutno: Tramp je tvrdio da farmaceutski proizvodi nisu obuhvaćeni carinom, dok je fon der Lajen tvrdila suprotno. Kasnije je rečeno da će stopa privremeno ostati na 0 odsto, ali se očekuje 15 odsto nakon završetka američke bezbednosne istrage.

Poslovni tajming u kojem je gospođa fon der Lajen predložila premeštanje evropske proizvodnje lekova u Sjedinjene Države je, blago rečeno, osetljiv. EU bi trebalo da se bori rukama i nogama za svoju farmaceutsku industriju. Sanofi osigurava lokalnu proizvodnju i smanjuje svoju izloženost carinama prodajom svog pogona u Nju Džerziju kompaniji ThermoFisher. Roš povećava svoje zalihe u SAD kako bi izbegao poremećaje kada se carine uvedu.

Sandoz (generički lekovi) očekuje da će određeni generički lekovi biti izuzeti od novih carina, ali lista još nije definisana. NovoNordisk je u posebno ranjivom položaju. Iako poseduju licence za lekove za mršavljenje koje su i dalje najuspešniji, pod pritiskom su američke konkurencije. Cena njihovih akcija pada. Još u februaru, portparol kompanije je rekao da, iako nisu imuni na potencijalne Trampove carine, njihov lanac vrednosti i proizvodni kapaciteti im omogućavaju da apsorbuju sve dodatne troškove bez značajnih poremećaja u poslovanju. U martu su proširili svoj program popusta za Vegovi na sve kupce koji plaćaju gotovinom u SAD, nudeći lek za 499 dolara mesečno kako bi održali pristupačnost i konkurentnost na tržištu.

Takve mere pokazuju da se vodeći evropski proizvođači aktivno prilagođavaju novim tarifnim uslovima, kombinujući lokalizaciju proizvodnje, upravljanje zalihama i strategije određivanja cena i distribucije kako bi minimizirali uticaj na pacijente i njihove bilanse stanja. A fon der Lajen bi ih premestila iz EU u SAD umesto da ih pita šta da rade da bi napravili više, brže, bolje...

Da li Ursula fon der Lajen gubi poverenje evropskih institucija?

Ako medij poput Euroactiva izlazi sa ozbiljnim tezama o katastrofalnim potezima šefice EK, da li to znači da se možda okuplja spasonosna kritična masa članica EU i poslanika Evropskog parlamenta koji bi mogli da se sete Ursule fon der Lajen? Postoje hipotetički razlozi: Detaljnija analiza načelnog sporazuma između Ursule fon der Lajen i Donalda Trampa postavlja pitanje da li je predsednica Evropske komisije štitila evropske interese u pregovorima ili je orkestrirala dogovor u korist Amerike koji je teško braniti pred državama članicama, a kamoli dobiti konačno odobrenje u Evropskom parlamentu. Da li je ona uopšte dorasla zadatku da predstavlja EU, s obzirom na njena obećanja o nemogućem?

Nijedan od „stubova“ sporazuma fon der Lajen sa Trampom ne pokazuje šta EU dobija, ali su obaveze i obećanja Sjedinjenim Državama toliko velika da američki mediji upozoravaju javnost da je, recimo, bukvalno nemoguće da EU uveze 750 milijardi dolara američkih energenata, bez obzira na to da li to treba realizovati za godinu dana (kako je rekao Tramp) ili za tri godine (kako je objavila fon der Lajen). Takođe je manje jasno zašto gospođa fon der Lajen misli da ima pravo da diktira evropskom privatnom sektoru od koga da kupuje i uvozi robu i gde da investira, ali činjenica da je Trampu obećala 600 milijardi investicija na američkom tlu je kao da ima ista ovlašćenja kao što je nekada imao Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, tj. kakva su imali šefovi diktatura sa karakteristično planskim i veoma neuspešnim ekonomijama.

Uredba o hipotetičkom raspuštanju ili impičmentu predsednika Komisije ne postoji - jedini pravni instrument za razrešenje UrsulevonderLajen je postupak kolektivne osude (predloga nepoverenja) Evropskog parlamenta, koji primorava celu Komisiju da podnese ostavku. Taj postupak se zasniva na članu 17, stavu 8 Ugovora o Evropskoj uniji (UEU) i članu 234 Ugovora o funkcionisanju EU (UFEU), koji daju Evropskom parlamentu pravo da glasa o nepoverenju Komisiji u celini. Da bi se pokrenuo postupak, potrebno je da najmanje jedna desetina članova Parlamenta, tj. trenutno 72 poslanika, podnese pisani „predlog nepoverenja“ predsedniku Parlamenta.

Nakon prijema, moraju proći najmanje tri dana pre nego što se Parlament može izjasniti (najmanje 24 sata do rasprave, i još 48 sati do glasanja). Za usvajanje je potrebna dvostruka većina: dve trećine glasova datih tajnim ili javnim glasanjem. Ta dva glasa od dve trećine moraju istovremeno činiti većinu ukupnog broja predstavnika (najmanje 361). Ako se predlog usvoji, ceo saziv Komisije, uključujući predsednika, mora podneti ostavku. Komisija tada ostaje u statusu „vršioca dužnosti“ (samo za aktuelne poslove) dok se ne imenuje novi saziv.

Drugim rečima, gospođa fon der Lajen je prilično dobro zaštićena i dobro bi joj došla mala diskusija o kvalitetu rada. S druge strane, EU je potreban lider jer Tramp ima dovoljno pristalica.

(Jutarnji list)

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI