DA LI STE SPREMNI ZA APOKALIPSU? Naučnici otkrivaju tri scenarija koja bi mogla uništiti našu civilizaciju!
Dok se većina ljudi fokusira na svakodnevne brige, naučna zajednica se suočava sa ozbiljnim pitanjima koja prelaze granice fikcije i dotiču se stvarne opasnosti po opstanak života na Zemlji. Zabrinjavajuće je to što mnogi naučnici upozoravaju da su globalne katastrofe, koje su nekada delovale kao daleki scenariji iz filma, danas veoma verovatne u narednim decenijama. U ovom tekstu razmatramo tri najverovatnija scenarija za kraj sveta koji su identifikovani kroz naučna istraživanja.
Nuklearni sukobi i „nuklearna zima”
Na vrhu liste potencijalnih uzroka globalne katastrofe nalazi se upotreba nuklearnog oružja. Prema podacima Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), trenutno postoji više od 12.500 nuklearnih bojevih glava, od kojih 90% pripada Rusiji i SAD. U slučaju masovnog sukoba, mogla bi da se dogodi „nuklearna zima”, fenomen koji bi doveo do globalnog pada temperatura i katastrofalnih posledica po poljoprivredu i zdravlje milijardi ljudi. Stručnjaci sa Prinstona su simulirali ovaj scenario i procenili da bi u prvom talasu poginulo oko 90 miliona ljudi.
Biološke pretnje i nove pandemije
Drugi ozbiljan rizik dolazi iz sveta biologije – pojava nove pandemije. Posle efekata koje je izazvao virus SARS-CoV-2, naučnici upozoravaju na mogućnost pojave zaraze sa višom smrtnosti i bržom transmisijom. Prema istraživanju objavljenom u časopisu PNAS, postoji oko 1,7 miliona virusa koji kruže među životinjama, od kojih čak 827.000 može potencijalno zaraziti ljude. Zoonoze, bolesti koje se prenose sa životinja na ljude, predstavljaju poseban rizik. U globalizovanom svetu, gde su masovne migracije i avio-saobraćaj u porastu, opasnost od brzog širenja superzarazne bolesti nikada nije bila veća.
Asteroidni udari i njihovi efekti
Treći potencijalni scenario uključuje pad asteroida, što je već jednom u istoriji izbrisalo većinu života na planeti. Naučnici veruju da je udar pre 66 miliona godina doveo do nestanka više od 75% vrsta, uključujući dinosauruse. Danas NASA i Evropska svemirska agencija prate hiljade objekata koji se kreću blizu Zemlje, ali ostaje pitanje da li možemo da sprečimo udar ako se otkrije prekasno. Misije poput DART pokazuju da je moguće izbeći katastrofu, ali u slučaju velikog tela koje se kreće velikom brzinom, planeta bi mogla ostati bez efikasnog odgovora.
Nakon nuklearne eksplozije, pandemije ili udara asteroida, prava kriza dolazi sa dugotrajnim nestašicama resursa. Ekonomski sistemi bi se urušili, a društvene institucije bi mogle doživeti kolaps. Mnogi analitičari predviđaju porast lokalnih sukoba i masovnih migracija, dok bi najranjiviji slojevi društva, poput dece i starijih, najviše stradali. Kako bismo se suočili sa ovim pretnjama, potrebna je globalna koordinacija, politička volja i ulaganje u obrazovanje i tehnologiju. Najvažnije je shvatiti da naš svet nije neuništiv i da je kolektivna svest o našoj ranjivosti ključna za očuvanje budućnosti. U svetu međuzavisnosti, naš odgovor na ove pretnje zavisi od naše sposobnosti da se organizujemo i delujemo kao čuvari planete.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
Komentari (0)