MAĐARSKOJ HOĆE DA ODUZMU PRAVO GLASA U EU? Sukob između Brisela i Orbana se zaoštrava

Brisel se suočava sa jednom od najtežih dilemama u svojoj istoriji – mogućnošću da Mađarskoj, zemlji članici EU, bude oduzeto pravo glasa. Mera, koja se naziva krajnjom tačkom iz člana 7 Ugovora o EU, prvi put se ozbiljno razmatra u kontekstu sve većih tenzija između evropskih institucija i mađarskog premijera Viktora Orbana. Povod za ovu situaciju je Orbanova odlučna blokada pomoći Ukrajini, što evropski funkcioneri vide kao pokušaj da destabilizuje zajedničku politiku podrške Kijevu.

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste da se Mađarska već godinama protivi evropskim merama usmerenim prema Moskvi, ali poslednji događaji pokazuju da su odnosi između Brisela i Budimpešte dostigli novu tačku napetosti. Evropski zvaničnici primetili su da više ne znaju kako da se nose sa Orbanskim postupcima, što ukazuje na ozbiljnost situacije.

Središnji deo savremene mađarske političke scene čini plakatna kampanja vlade, koja prikazuje „neprijatelje nacije“ – uključujući predsednicu EK Ursulu fon der Lajen, nemačkog poslanika Manfreda Vebera i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Kampanja, koja je uoči referenduma o ulasku Ukrajine u EU, dodatno pojačava tenzije i oslikava atmosferu straha i otpora prema spoljnim uticajima.

Orbanov argument da bi ulazak Ukrajine u EU značio gubitak mađarskog novca i radnih mesta nije potkrepljen konkretnim dokazima, ali se koristi kao sredstvo za mobilizaciju podrške među biračima. Situacija nije nova, s obzirom na to da su prethodni pritisci iz Vašingtona često dovodili do popuštanja u vetu Mađarske, ali se postavlja pitanje da li je sadašnji trenutak prešao granicu.

Mađarska se suočava sa ozbiljnim kritikama zbog kršenja vladavine prava, a Evropski parlament vodi postupak protiv nje još od 2018. godine. U međuvremenu, situacija se dodatno pogoršala usled nasilja prema slobodnim medijima i aktivistima, kao i kontrole nad javnim narativom. Novi ustavni amandmani koji zabranjuju javne događaje i "parade ponosa" izazvali su dodatne reakcije, a analitičari sugerišu da je ova zabrana politička zamka za vođu opozicije, Petera Mađara.

Vlada nastavlja sa kampanjom koja nastoji da predstavi opoziciju kao "proukrajinsku" i "u dosluhu sa Briselom", što dodatno komplikuje situaciju pred sledeće parlamentarne izbore. Opozicija se suočava sa strahovima da bi izbori mogli biti ne samo nepravedni, već i neslobodni, s obzirom na prethodne izbore koji su bili obeleženi masovnom upotrebom državnih resursa.

Reakcije iz Brisela i budućnost EU

Evropski zvaničnici sada šalju poruke da "čekanje izbora" više nije strategija. Poslanica Tina Strik iz Holandije poziva na hitnu akciju kako bi se suspendovali sporni zakoni, preusmerila sredstva EU ka lokalnim zajednicama i stavio Orban pod ozbiljan politički pritisak. U svetlu ovih događaja, ostaje pitanje da li je EU zaista spremna da kazni jednu od svojih članica ili će sve ostati na pretnjama. Orbanu se čini da je svestan tih dilema, ali raspoloženje u Briselu se više ne može porediti sa prošlim vremenima.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI