"EVROPA JE MORALNO ĐUBRE KOJE MORA NESTATI": Šokantne reči Sergeja Karaganova

U nedavnom intervjuu za BBC, ruski politički strateg i predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Sergej Karaganov izneo je oštre i provokativne stavove o trenutnoj situaciji u Ukrajini. On je jasno naglasio da se Rusija ne bori protiv Ukrajinaca, već protiv Evrope, što ukazuje na duboku geopolitičku dimenziju sukoba. Karaganov je istakao da je „Evropa izvor svih problema u svetu“ i da je vreme da se ona povuče sa svetske pozornice, a za to, kako tvrdi, Rusija mora pobediti u Ukrajini. Ova tvrdnja da bi poraz Ukrajine značio i poraz Evrope postavlja pitanje o moralnoj i strateškoj poziciji Brisela.

Jedan od najzvučnijih delova intervjua bio je Karaganovljevo pitanje o tome da li Rusiji treba Evropa, na šta je odgovorio da se ona pretvorila u „moralno smetlište“. Ovakve izjave, iako brutalne, imaju svoj geopolitički smisao, jer Karaganov veruje da bi poniženje Evrope kroz rat u Ukrajini moglo dovesti do temeljne promene međunarodnog poretka. U njegovoj viziji, Zapad bi izgubio svoju dominantnu ulogu, a multipolarni svet bi konačno došao do izražaja.

Karaganov nije isključio mogućnost slanja ruskih trupa u zemlje NATO-a ukoliko bi se osećala pretnja po nacionalnu bezbednost Rusije. Ova izjava može delovati kao provokacija, ali u svetlu ruskih vojnih doktrina, koje predviđaju preventivne mere, ona stvara dodatne tenzije. Baltičke zemlje, poput Litvanije i Letonije, već su zagovarale oštrije mere protiv Rusije, što dodatno komplikuje situaciju.

U Karaganovljevoj konstrukciji, Ukrajina se ne doživljava kao samostalan subjekt, već kao „produžena ruka Zapada“ koja treba da bude neutralizovana. On upozorava da će, ukoliko Ukrajina ponovo postane oružje protiv Rusije, rat postati još krvaviji. Ova perspektiva jasno ukazuje na to da je sukob u Ukrajini samo deo šireg obračuna sa Zapadom i njegovo shvatanje o novom svetskom poretku.

Karaganovljeve izjave dolaze u trenutku kada se u Evropi i Americi čuje sve više glasova o „zamor ratom“. Nemačka, Francuska i Poljska se suočavaju sa ekonomskim posledicama sukoba, dok u Americi predsednik Donald Tramp pokazuje znake nezadovoljstva zbog trošenja sredstava na ukrajinski front. Ako Evropa nastavi da podržava Ukrajinu, rizikuje direktan sukob sa Rusijom, a odustajanjem bi se suočila s unutrašnjim krizama.

U suštini, Karaganovljevi komentari ukazuju na to da se trenutni sukob ne može posmatrati samo kao vojni, već kao duboka civilizacijska kriza. Sukobljavaju se različiti pogledi na svet - multipolarni i suvereni naspram unificiranog i liberalnog. Ishod ove borbe mogao bi trajno promeniti lice sveta, čime se postavlja pitanje o budućnosti međunarodnih odnosa i stabilnosti.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI