TREZORI „OSLOBOĐENI SADRŽAJA“: Niko ne zna gde je kilo zlata iz beranske Atlas banke

„Ključna stvar u tome je što nije formirana komisija i što komisijski i zapisnički nije konstatovano da zlata nema. Da ne otvaramo sada priču o vrednoj arhivskoj građi. Držimo se samo zlata. Ostavila ga je na čuvanje jedna bivša direktorica koja je otišla za Beograd, i ono je tu stajalo možda i tri decenije pre uvođenja stečaja“, kazao je taj sagovornik.

Prema njegovim rečima, tada je morala biti napravljena komisija i urađen popis imovine koja je zatečena.

„Oni su toga dana, 5. aprila 2019. godine, bez ikakve najave sačekali kraj radnog vremena, i kada smo svi izašli, ne znajući ništa, jednostavno su zaključali vrata i postavili obezbeđenje. Mnogima od nas su lične stvari ostale unutra i nismo mogli da ih uzmemo“, objašnjava taj sagovornik.

Stečajna uprava je jednom prilikom saopštila ovim povodom da u trenutku uvođenja stečaja nije bilo ničega u trezorima, odnosno da su bili slobodni, ili kako su se izrazili, „oslobođeni od sadržaja“.

Naš sagovornik objašnjava da je zlato stajalo tu još iz vremena kada se ova banka drugačije zvala i bila preteča svih banaka u Beranama i u ovom regionu Crne Gore.

„Pre nego je pristupila Atlas sistemu, bila preteča svih banaka u Beranama, i u njoj je čuvana sva dokumentacija svih bivših privrednih preduzeća još iz vremena SFRJ, koja su i izgradila sadašnje zdanje“, kaže ovaj bivši službenik.

Postojeća zgrada je izgrađena 1974. godine od sredstava gradske privrede, koja je u to vreme bila treća u Crnoj Gori. Tada je postojala samo ova banka. Ta banka se posle rata zvala Komunalna banka Ivangrad, Andrijevica i Plav.

„Zatim je menjala ime u Osnovnu banku, potom u Montenegro banku. 1992. godine se izdvojila iz sistema Montenegro banke i tada je formirana Beranska banka. Beranska banka je 2003. godine pripojena Atlas banci“, podseća on na istorijat banke.

Naš sagovornik ne može da se tačno seti godine, odnosno datuma kada je zlato položeno na čuvanje u trezor banke, ali zna da je pripadalo Fondu zdravstva.

Jedan od stomatologa objašnjava za naš portal da je zubarsko zlato najvredniji materijal i da je moralo biti najveće čistoće, odnosno dvadesetčetvorokaratno, ili čistoće 97 odsto.

„Danas je izuzetno skupo i retko se koristi. Jednom prilikom sam mušteriji izašao u susret, ali je morao sam da nabavi zubarsko zlato, jer ga više nema. Morao sam da mu dam potvrdu da sam registrovan da bi on negde u Vojvodini kupio nekoliko grama, koliko mu je trebalo. Ne može se to tek tako kupiti“, kaže ovaj stomatolog sa dugim stažom.

Kada se radi o zlatu koje je nestalo iz „Atlas banke“ on izražava i sumnju da je zlato možda samo i fiktivno stajalo u trezoru, a da je nestalo mnogo ranije.

„Ja se sećam početaka moga rada, veoma davno, kada je stomatologija bila u javnom zdravstvu, i znam da već tada nije više bilo zubrskog zlata“, kaže taj lekar.

Dobar poznavalac prilika na crnom tržištu tvrdi da kilogram zubarskog zlata, koji se u banci procenjivao na pedeset hiljada evra, danas vredi mnogostruko više.

„Mislim da na crnom tržištu kilogram zlata te čistoće prelazi vrednost dvjesta hiljada evra u ovom trenutku“, kaže ovaj sagovornik.

Bilo kako bilo, zlatu koje se čuvalo u trezoru „Atlas banke“ nema do danas traga, a niko više ne izražava interesovanje da se slučaj ispita i istraži.

Portal RTCG je ranije pisao o tome kako propada vredno arhitektonsko zdanje gde se nalazila „Atlas banka“, i da osim jednog manjeg dela u prizemlju koji koristi Ministarstvo unitrašnjih poslova i dve kancelarije finansijske policije na spratu, ova vredna zgrada u centru Berana propada i zarasta u šiblje.

Bonus video:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI