PANIKA SE ŠIRI EVROPOM, MAKRON RAZMIŠLJA DA PROŠIRI FRANCUSKI ''NUKLEARNI KIŠOBRAN''

Francuski predsednik Emanuel Makron razmatra mogućnost proširenja francuskog „nuklearnog kišobrana“ na ostatak Evrope zbog sve veće neizvesnosti u vezi s američkim bezbednosnim garancijama.

Uoči sastanka lidera Evropske unije u Briselu, Makron je najavio otvaranje debate o potencijalnom deljenju francuskih nuklearnih kapaciteta sa evropskim i NATO saveznicima.

Njegova izjava dolazi u trenutku kada je bivši američki predsednik Donald Tramp obustavio vojnu pomoć Ukrajini, izazivajući zabrinutost da bi SAD mogle da se povuku iz NATO-a. Ovakav razvoj događaja podstakao je lidera Nemačke, Kanade i drugih zemalja da predlože veću ulogu Francuske i Velike Britanije u jačanju evropske bezbednosti, s obzirom na to da su jedine nuklearne sile na kontinentu.

Šta predstavlja „nuklearni kišobran“ i po čemu se razlikuju britanski i francuski modeli?

Prema Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja (NPT), priznatih nuklearnih sila ima pet: SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija. Međutim, i druge zemlje poput Indije, Pakistana i Severne Koreje poseduju nuklearno oružje, ali nisu deo ovog sporazuma.

SAD i Rusija imaju najveće nuklearne arsenale – Amerika raspolaže sa oko 1.700 nuklearnih bojevih glava, dok Velika Britanija ima 250, a Francuska 300.

Britanski nuklearni program „Trident“ funkcioniše putem strategije „kontinuiranog odvraćanja na moru“ (CASD), što znači da Velika Britanija stalno ima najmanje jednu nuklearnu podmornicu na moru, spremnu za odgovor na bilo kakvu pretnju. Ovaj nuklearni arsenal formalno je dodeljen NATO-u, što znači da bi u slučaju nuklearnog napada na neku članicu Alijanse, njena zaštita bila osigurana.

Za razliku od Britanije, Francuska zadržava nezavisnost svog nuklearnog programa i nije ga formalno ustupila NATO-u. Osim podmornica, Francuska poseduje i nuklearne kapacitete u vazduhu.

Odluke o korišćenju nuklearnog oružja u ovim zemljama donose isključivo njihovi lideri – britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron.

Reakcije na Trampov povratak i potreba za alternativnim rešenjima

Nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću, evropski lideri izražavaju zabrinutost zbog mogućih promena u američkoj spoljnoj politici. Tramp je ranije NATO opisivao kao „zastarelu“ organizaciju i čak sugerisao da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao napasti zemlje koje ne ispunjavaju finansijske obaveze prema Alijansi.

Obustava američke vojne pomoći Ukrajini dodatno je podstakla strahove da bi Putin mogao iskoristiti situaciju i preuzeti kontrolu nad Ukrajinom, kao i nad drugim bivšim sovjetskim republikama.

Uoči nemačkih izbora, budući kancelar Fridrih Merc izrazio je želju da razgovara sa britanskim i francuskim liderima o mogućnosti širenja njihove nuklearne zaštite. Sličnu zabrinutost izrazila je i Kristija Frilend, bivša zamenica premijera Kanade, koja je poručila da će tražiti sigurnosne garancije od Velike Britanije i Francuske, posebno nakon što je Tramp u šali sugerisao da bi Kanada mogla postati „51. američka država“.

Može li se francuski „nuklearni kišobran“ zaista proširiti?

Tehnički, nuklearna zaštita Velike Britanije već se odnosi na sve članice NATO-a, baš kao i američka. Međutim, s obzirom na to da mnogi sada SAD vide kao nepredvidivog saveznika, raste pritisak na Veliku Britaniju i Francusku da dodatno osnaže evropski nuklearni štit.

Bivši pilot Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Šon Bel smatra da bi deljenje francuskog nuklearnog arsenala sa NATO-om, po uzoru na britanski model, bio najefikasniji način za jačanje kolektivne bezbednosti.

Ako dve zemlje preuzmu tu ulogu, obezbediće se dvostruka posvećenost, što će značiti veću otpornost i kredibilitet – zaključuje Bel.

(24sedam.rs) 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI