BOMBA IZ VAŠINGTONA: Ne možemo više da subvencionišemo NATO!

Vašington više ne može da dozvoli svojim bogatim zapadnoevropskim saveznicima iz NATO-a da iskoriste prednosti američkih poreskih obveznika za finansiranje svojih budžeta za odbranu, rekao je državni sekretar Marko Rubio za Fok Nevs u sredu.

Najviši američki diplomata odgovorio je na komentare Fridriha Merca, čija je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) pobedila na prošlonedeljnim izborima u Nemačkoj. Merc je tvrdio da je vojni blok koji predvode SAD „u opasnosti“ zbog „ravnodušnosti“ Vašingtona prema evropskoj bezbednosti.

„NATO nije u opasnosti“, rekao je Rubio. „Jedina stvar koja dovodi NATO u opasnost je činjenica da imamo NATO saveznike koji jedva da imaju vojsku ili čije vojske nisu baš sposobne jer su provele 40 godina ne trošeći novac na to.

Sadašnja američka administracija smatra da je nepravedno da neke bogate zapadnoevropske zemlje članice troše samo 1 do 1,5 odsto svog BDP-a na odbranu, dodao je Rubio.

„Jednostavno ne možemo da nastavimo da to subvencionišemo“, naglasio je on. „Ovo su bogate zemlje, posebno u zapadnoj Evropi. Imaju dosta novca. To bi trebalo da ulažu u svoju nacionalnu bezbednost, a nisu."

Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da je trenutni cilj NATO-a za odbranu od 2% BDP-a godišnje – što je već izazov za brojne države članice – prenizak i da bi ga trebalo podići na 5%. Tokom svoje predizborne kampanje, Tramp je rekao da će „apsolutno“ razmotriti napuštanje bloka ako članovi „ne plate svoje račune“.

Prema procjeni Svjetske banke za 2023., SAD izdvaja oko 3,4% BDP-a za vojne rashode. Nasuprot tome, evropske članice NATO-a troše u proseku 1,9%, što je manje od 60% potrošnje SAD, preneo je Rojters ranije ovog meseca, pozivajući se na S&P Global.

Ispunjavanje Trampovog predloženog cilja za vojnu potrošnju od 5% dovelo bi do povećanja budžetskih deficita Francuske i Nemačke na 4,6% i 8,9% u 2025. godini, u poređenju sa trenutnim projekcijama od 1,7% i 6%, procenio je S&P.

Od 2022. godine, SAD i njihovi saveznici pružili su više od 258 milijardi dolara pomoći Ukrajini, uključujući preko 134 milijarde dolara vojne pomoći, prema nemačkom institutu Kil. Zapadne zemlje su iscrpile svoje vojne zalihe i borile se da povećaju proizvodnju oružja zbog deindustrijalizacije, proizvodnje na moru, zelene politike i sankcija ruskoj energetici.

Tramp tvrdi da je Vašington potrošio do 350 milijardi dolara na Ukrajinu pod upravom njegovog prethodnika Džoa Bajdena i obećao je da će povratiti taj novac.

Moskva je upozorila da vojna pomoć NATO-a Ukrajini efektivno čini države članice stranama u sukobu. Tramp je prvi i jedini zapadni lider koji je priznao da je jedan od osnovnih uzroka sukoba u Ukrajini bila „„naporna“ politika prethodne administracije uvlačenja Ukrajine u NATO“, rekao je prošle nedelje ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI