ČLAN PREDSEDNIŠTVA I GO SNS ZORAN ĐORĐEVIĆ: Šolak se bahati novcem građana Srbije
Alo! Ilustracija /J.V.

Novac građana Srbije, opljačkan u vreme dok su Šolak i njegov poslovni partner, Dragan Đilas, vladali Srbijom i mešetarili srpskom ekonomijom, nalazi se u njihovim džepovima, na njihovim tajnim privatnim računima u bankama širom sveta, kao i na računima njihovih ofšor i drugih kompanija, registrovanih kojegde, uglavnom u zemljama koje je teško pronaći na geografskoj karti.

Različitim marifetlucima i privrednim hohštaplerajima, fiktivnim kupoprodajama, trange-frange poslovnim kombinacijama, od kojih mnoge imaju obeležja protivpravnog postupanja (što će, verujem, istražni i sudski organi vrlo brzo i nesporno dokazati) uz korišćenje političkog uticaja i različite oblike ucena i pritisaka, uspela su ova dva Dragana, dva „uspešna“ biznismena, da stvore poslovne imperije - o kojima čak i inostrani mediji, mediji njihovih mecena i mentora kada su političke ambicije dva Dragana u pitanju, javno govore kao o tajkunskim tvorevinama, čiji se kapital meri u milijardama evra, uz pominjanje vila po svetu, privatnih aviona i svih drugih „statusnih“ simbola ove dvojice bahatih i osionih, sujetnih i bolesnom mržnjom prema Aleksandru Vučiću opsednutih prisvajača narodnog novca.

To sve je, međutim, samo lice stvari, samo ono što je vidljivo. Ono drugo, manje vidljivo, daleko je važnije i suštinskije, i tek kad se posmatra zajedno sa ovim što sada svi vidimo i znamo, kao celina, daje nam kompletnu sliku.

U najkraćem, ova najnovija, fudbalska, akvizicija tajkuna Dragana Šolaka morala bi da se posmatra u širem kontekstu - ne samo kao kupovina od 100 i više miliona evra (stečenih tako kako su stečeni, uveren sam - na načine koji su vrlo sumnjivi, najblaže da se izrazim), do koje je moralo doći, čak i da je ceo iznos plaćen odjednom i u gotovini (što me ne bi začudilo, uzimajući u obzir činjenicu koliko je novca Šolak iz Srbije izneo kroz svoje kompanije registrovane van zemlje koju pljačka) uz pribavljene garancije, bankarske i/ili u nekretninama recimo, za ono što tek sledi (ako je iznos isplaćen) - poslovni plan koji podrazumeva daljna dodatna, buduća ulaganja, dokaze o likvidnosti i razna druga finansijska i ostala dokumenta koja se podrazumevaju pri ovakvoj vrsti transakcija.

Kada se sve to sagleda, nameću se dva vrlo logična zaključka. Prvi - Dragan Šolak, lično, privatno, ima mnogo novca, iako mu, recimo, firme u Srbiji posluju sa gubitkom (lako objašnjivo: izbegavaš plaćanje poreza i sav novac, kroz zakulisne transakcije i mrežu povezanih računa po svetu, preliješ u svoj džep; verovatno je slična situacija i sa njegovim kompanijama u regionu). Drugi - što je Dragan Šolak bogatiji, svi ostali, uključujući čak i njegove zaposlene, bivaju siromašniji i sve neizvesnija postaje njihova lična životna sudbina, jer im se u jednom trenutku lako može dogoditi da njihov prebogati gazda proglasi bankrot firme u kojoj su zaposleni, iz koje je prethodno isisao sav kapital i rasporedio ga na neki od svojih tajnih računa. Takođe, možda bi se, da sam maliciozan, zlonameran i izmišljanju sklon, kao što su to mediji koje kontrolišu i plaćaju dva Dragana, moglo pomisliti da Šolak, ovom kupovinom u Engleskoj, sebi kupuje i eventualnu mogućnost neke vrste azila, za vreme u kome će morati da položi račune građanima Srbije o poreklu svog novca i načinu na koji je stečen.

Po sličnom „poslovnom“ principu poslovao je, i posluje, i Dragan Đilas, s tim što on, pored sklonosti ka prisvajanju narodnog novca, još naglašenije od Šolaka pati i od političke ambicije, iako je, dokazano, najnetalentovaniji od svih srpskih političara i „lider“ koji uživa ubedljivo najmanju političku podršku kod građana Srbije.

​Bilo kako bilo, što se dva Dragana tiče, njihove biznismenske „umešnosti i uspešnosti“ naročito, naš bi narod rekao: Našla vreća zakrpu. Nažalost, ta njihova vreća, ma bila i zakrpljena, prepuna je narodnih para, jer obojica su Srbiji uzeli, oteli, mnogo, a doneli samo propadanje i siromaštvo, zatvorene fabrike i devastiranu privredu, hiljade ljudi bez posla, osećaj očajanja i besperspektivnosti.

Srećom po građane Srbije i Srbiju, vreme vladavine ova dva partnera u štetočinstvu je prošlo, i neće se vratiti, a doći će vreme da se svi računi polože i sve sazna, pa tako i to - čijim je novcem Dragan Šolak kupio Sautempton.

Komentari (0)

Loading