ZELENA AGENDA ZA STRANOG AGENTA Zlokobno osmišljen plan kako sprečiti razvoj zemalja i zadržati tehnološku nadmoć na planeti: Za Srbe spremaju nacionalno samoubistvo!
EPA/Wlad74

Da li razvoj tehnologije ima svoje limite i da li je potrebno očuvati poredak u kome određeni deo sveta treba da ostane u dominantnom položaju, zaustavljajući pritom bilo kakav pokušaj da ih neko sustigne?

I kako su se posle decenija plutanja šporeta, automobilskih guma, karoserija i uginule stoke po našim rekama, odjednom stvorili i ispromovisali pokreti zabrinuti za ekologiju? Uz sve to, ne treba zaboraviti ni “stare lisce” koji su već imali prilike da vladaju Srbijom, nikad ne mareći za životnu sredinu, a koji se sada ponovo pojavljuju u javnosti i to kao zaštitnici iste. Ili neuspeli biznismeni, trgovci alternativnim izvorima energije koji su, kada im je propala kombinacija za lično bogaćenje, naglo postali ekološki aktivisti.

Deluje da pojava ideologije zelenih nije slučajna i to baš u vreme kada Srbija beleži ekonomske uspehe i pokazuje odlike suverenosti, ne samo na političkom planu već i po pitanju ekonomije, a naročito energetike.

Na sva ova pitanja za Alo.rs odgovaraju srpsko-američki politikolog, publicista i analitičar Srđa Trifković i profesor ekonomije Dejan Miletić.

Zlobno osmišljen plan

Srđa Trifković smatra da je apsolutno tačna teza da deo svetske elite pokušava da održi supremaciju nad ostatkom čovečanstva.

- Bez sposobnosti da razviju svoje alternativne izvore energije, zemlje koje bi potencijalno mogle da dosegnu onu inicijalnu tačku starta razvoja, kao što je uradila Kina početkom osamdesetih, osuđene su na trajno zaostajanje - kaže Trifković.

- Takođe, kineski eksplozivni razvoj u prethodne četiri decenije ne bi bio moguć da nije bilo oslonca na ugalj kao osnovni izvor energije koji je tamo jedini dostupan od domaćih izvora - navodi on.

Kako kaže naš sagovornik, za tvorce zelene agende, svaka energetska suverenost bi mogla biti povod za uvođenje nekakvih sankcija svima koji se protive tom planu.

- Ovo je jedan zlobno osmišljen pokušaj sistemskog i trajnog sprečavanja razvoja većinskog dela sveta koji je predviđen za kontinuirano podređen položaj i siromaštvo - kaže Trifković i dodaje:

- Sve razvijene zemlje polako odustaju od toga. Alternativni izvori energije nisu dovoljni da zadovolje potrebe razvijenih zemalja. Toga je svesna Francuska koja kreće u izgradnju novih nuklearnih elektrana. Na isti način i Bajden reterira pred pritiskom rudara iz Zapadne Virdžinije. U punoći vremena videćemo da će i razvijene zemlje odstupati od sopstvenih postulata o zaštiti životne sredine kada im to bude odgovaralo.

Zelena agenda za stranog agenta

Na pitanje da li su u naglo pojavljivanje i promovisanje domaćih tzv. ekoloških pokreta umešane strane agenture i njihovi eksponenti u Srbiji, Trifković konstatuje da će u Srbiji uvek biti plaćenih lobista koji će u korist srpske štete zagovarati da se naša zemlja odrekne jedinog opipljivog energenta koji poseduje, a to je, prema rečima našeg sagovornika, ugalj.

- Sve se to radi u prilog neke "na vrbi svirale" koja se zove evropski put. Šteta koju žele da nanesu Srbiji nikada neće biti nadoknađena ukoliko ona izgubi svoju energetsku samostalnost. Energetska samostalnost jedne zemlje je pitanje suvereniteta i opstanka, a ne nekave fraze o zaštiti planete i agende Grete Tunberg - priča Trifković.

Foto: Printscreen Youtube/Balkan info

 

Nacionalno samoubistvo

Kada je reč o daljem razvoju tehnologije, Trifković smatra da se njen razvoj ne može predvideti, ali da postoje načini da se smanji zagađenje nastalo upotrebom “klasičnih” izvora energije.

- To je pitanje dobre volje. Međutim, kada se demonizuje upotreba izvora energije kao neko ontološko zlo koje preti da uništi planetu, to znači da oni koji imaju dominantni status na globalnoj sceni, pokušavaju da nametnu jedan okvir koji će im trajno obezbediti takav položaj. Ukoliko Srbija uđe u tu priču i odrekne se svoje energetske nezavisnosti to će biti ravno nacionalnom samoubistvu.

Kult klimatskih promena protiv naučne rasprave

Trifković navodi da je priča o klimatskim promenama kvazinaučna, a svaka vrsta diskusije o tom problemu zabranjena.

- Cela zelena agenda se zasniva na krajnje dubioznim i proizvoljnim, kvazinaučnim pretpostavkama koje nisu predmet svestrane debate. Nameće se jedan oblik dominantnog diskursa i onda se svaki pokušaj racionalno zasnovane debate demonizuje. Mi nemamo nauku, nego kult ili religiju klimatskih promena - zaključuje Trifković u razgovoru za Alo.

Zelena agenda u rukama oligarhije

Profesor ekonomije Dejan Miletić kaže da je priča o klimatskim promenama i zelenoj agendi duboko politizovana zarad određenih ciljeva.

- Nažalost došlo je do politizacije onog što se zove ekološka svest i uopšte borba za zdraviji život. Imamo situaciju u kojoj određena oligarhija, ekonomska pre svega, u Sjedinjenim američkim državama, zatim i u Evropi, naročito Nemačkoj, kao da na neki način nameće tu zelenu agendu, u neku ruku i vrši političke uticaje, a ne bave se samim zdravim životom i ambijentom. Selektivnim istiskivanjem Kine, traženjem načina da se potisne konkurencija, oni selektivno odbacuju taj program i dolazi do te politizacije koja je vrlo štetna po samu činjenicu da svi želimo da živimo u zdravijem ambijentu - kaže Miletić za Alo.

On navodi da bi borba za ekologiju trebalo da bude jedan proces, a ne nešto što se preko noći usvaja jer to izaziva krize i ko zna kakve situacije, gde su manje zemlje nespremne da na pravi način odgovore određenim potrebama.

- Politizacijom zelene agende, možemo uočiti, gledaju da se konkurencija oslabi, da se stvori privilegija razvijenim zemljama i na taj način nametne određeni sistem vrednosti. Onda slabije zemlje, koje nisu pripremljene na promene, budu ugrožene u nekom trenutku ili dovedene u situaciju da koriste skupe energije i da praktično pune budžete tim državama koje diktiraju celu tu agendu - priča Miletić.

Foto: Prinstcreen

 

Naš sagovornik kaže da se tehnološkom razvoju ipak ne nazire kraj.

- Ide se ka kibernetici, robotizaciji i tu se definitivno, uz zelenu agendu, s jedne strane vrši pritisak na energetske resurse i industrijalizaciju, a sa druge strane, biće pokušaja da se taj tehnološki razvoj zadrži čvrsto u rukama određenih struktura, što se odnosi mahom na razvijene zemlje. Gledaće da što skuplje prodaju svoju prednost, odnosno da stvore uslove za monopolizaciju. Tu niko nije naivan - priča Miletić.

SAD i Kina

Kako navodi, za manje zemlje je spas u toj konkurentnosti velikih sila, odnosno Kini koja se pojavila kao takmac SAD-u.

- U tom kontekstu se stvara neki balans gde je moguće levitirati između ta dva pola i bar donekle uspeti da se opremite, tačnije da manje razvijene države sa tim tehnološkim promenama funkionišu - navodi naš sagovornik.
 

Miletić tvrdi da je razvoj tehnologije beskonačan proces i da uvek ima nešto što može da se nadogradi, usavrši i unapredi, od minimalizacije pa do "ubrzavanja tih procesa".

- Tehnološki razvoj nije ni približno pri kraju, ail definitivno se vidi da i tu postoji jedna vrsta polarizacije i postaj sve jasnija. Veliki konkurenti jedni druge sve teže podnose. Sada više nije takmičenje između Zapadne Evrope i SAD, već je u trku ušla i Kina i onda je moguće, uz njihovu konkurentnost, da će izbaciti neku solidnu tehnologiju kroz diplomatiju. Oni kao da nameću svuga gde mogu, da su samo oni ti koji distribuiraju tehnologiju, odnosno tehnološki razvoj. To su dva negativna svetska trenda koji teže da polarizuju svet i da ga usmeravaju ka jednoj ili drugoj strani i da se svet podeli uz pomoć tehnologije i kroz energetsku nezavisnost - zaključuje Miletić u razgovoru za Alo.

BONUS VIDEO: 

Komentari (0)

Loading