Prema GLOBAL 2000 listi Centra za svetsko rangiranje univerziteta, te godine Univerzitet je zauzimao 348. mesto, da bi već od 2023. usledio pad - najpre na 362. poziciju, zatim 2024. na 376, a 2025. godine na 387. mesto. Ovaj rezultat ujedno je i najslabiji još od 2018. godine, što jasno ukazuje na negativan trend koji traje već nekoliko godina.

Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković ocenjuje za Alo! da je ovakav razvoj događaja bio očekivan i da su uzroci pada duboko povezani sa načinom na koji je univerzitet funkcionisao u prethodnom periodu.

„Nekada su studenti iz regiona dolazili u Beograd jer je Univerzitet imao autoritet, tradiciju i kvalitet. Danas imamo potpuno obrnut proces - mladi odlaze, jer gube poverenje u instituciju koja je prestala da ispunjava svoju osnovnu funkciju“, ističe Petričković.

On navodi da je ključni problem to što su fakulteti, umesto mesta obrazovanja i naučnog rada, postali prostor političkog delovanja.

„Protest jeste legitiman oblik izražavanja nezadovoljstva, ali blokade nastave direktno uskraćuju pravo studentima koji žele da studiraju. Time se narušava osnovna funkcija univerziteta. Visoko obrazovanje ne može i ne sme da bude platforma za političku promociju i ostvarivanje političkih ambicija“, naglašava on.

Prema njegovim rečima, takav pristup doveo je do ozbiljnog narušavanja akademskih standarda i ugleda institucije.

„U periodu blokada fokus nije bio na nastavno-naučnom radu, već na političkim aktivnostima. Narušeni su naučni rezultati, dostojanstvo i kompetentnost nastavnog kadra, a autoritet univerziteta je ozbiljno urušen“, upozorava Petričković.

On dodaje da su posledice vidljive i van granica Srbije, kao i da Univerzitet u Beogradu više nema poziciju koju je nekada imao u regionu.

„Dok naš univerzitet beleži pad, pojedini univerziteti iz regiona napreduju. Nekada su studenti dolazili kod nas, a danas odlaze na druge strane jer više ne vide Beograd kao pouzdanu akademsku sredinu“, navodi on.

Kako kaže, šteta koja je naneta je ogromna i višeslojna - materijalna, institucionalna i društvena - a njen oporavak neće biti brz.

„Pad kvaliteta je drastičan i biće potrebne godine da se stvari vrate na prethodni nivo. Ugled se lako izgubi, ali se teško vraća“, ističe Petričković.

Kao ključni korak ka oporavku, on vidi utvrđivanje odgovornosti i sistemske promene u visokom obrazovanju.

„Neophodno je da oni koji su doveli do ovakvog stanja snose odgovornost. Bez toga, kao i bez suštinskih promena u sistemu i jasnijeg definisanja nadležnosti fakulteta, teško je očekivati oporavak Univerziteta u Beogradu“, zaključuje Petričković.