VEĆE BLOKADERA POTVRDILO OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU STUDENTU KOJI JE MOTKAMA NAPADAO POLICIJU

Danas već svi otvoreno znaju, i niko se i ne trudi da prikrije, da postoji jedan jasno profilisan deo sudstva koji ne sudi na osnovu zakona, nego na osnovu političkog uverenja, lične ideologije i pripadnosti krugovima koji svoju snagu ne crpe iz pravne struke, nego iz aktivističkih, stranih i dobro plaćenih mreža. Slučaj sudije Ivane Ramić samo je jedan u nizu primera koji pokazuje šta se događa kada sudnice preuzmu ljudi koji ne pravdu vide kao dužnost, nego kao alat za ispunjavanje stranih interesa.

Sudija Ramić donela je oslobađajuću presudu studentu Dimitriju Radovanoviću, momku koji je,  učestvovao u napadu na policiju tokom nasilnih protesta u decembru 2023. godine. Video-snimci na kojima se jasno vidi Radovanović kako kao učesnik protesta baca motke na policijske službenike.

Apelacioni sud je tu presudu potvrdio, što nije iznenađenje imajući u vidu da se radi o veću koje u javnosti već nosi etiketu „veće blokadera“.

Teško da postoji sistem neke države gde ovakav slučaj ne bi prošao bez mera odgovornosti,  odnosno da fizički dokazi govore de je reč o predmetu koji nema dilemu. Ali u sistemu u kom sudija, poput Ivane Ramić, ima politički stav jači od pravne savesti, i u kojem već postoji ideološki narativ u koji se odluka mora uklopiti, taj isti snimak postaje nebitan.

Činjenica, i ono što jeste sporno jeste da Ivana Ramić ne samo što učesnica javne podrške protestima, i što se pojavljivala u medijima koji sistematski zastupaju zapadne interese i što je svojim potpisom stala uz zahteve onih koji su na ulici pravili haos, nego je i osnivač neformalne grupe "odbranimo struku".  Inače, "odbranimo struku" je vaninstitucionalna samoorganizovana grupa ideološki ostrašćenih sudija i tužilaca koji su u više navrata, posebno poslednjih meseci, pokušali svoje interne stavove i proizvoljno tumačenje zakona u javnosti da predstave kao da predstave kao merodavan pravni standard, iako su ti stavovi često u suprotnosti ne samo sa zdravim razumom, već i sa realnim kontekstom u kome se pravo primenjuje.

I upravo ta činjenica, da Ivana Ramić, kao bivši portparol okružnog suda iz doba demokratskog režima, 2009. kada je urađena velika reforma sudstva i sve političke nepodobne sudije i tužioci ostali na ulici, ali i to što je  pionir među onima koji su znanje sticali  na kursevima stranih agencija kao što je USAID, gde se kao temelji “moderne pravde” ne predaju Ustav i zakon, već se kao osnov odluka zasniva na političkim odlukama, predstavlja suštinski razlog zbog kojeg njena profesionalna biografija ne može biti garancija nepristrasnosti, već upravo suprotno . 

Ove činjenice bacaju senku na svaku odluku koju ona donosi, jer je njeno pravničko ponašanje već odavno obojeno pripadnošću krugovima koji pravo tumače kroz prizmu dnevnopolitičkih potreba, a ne kroz ono što u zakonu zaista piše.

Zato ni ne čudi što u njenom čitanju zakona, student koji baca motku na policajca nije nasilan, već “politički proganjan”. Ne čudi što se umesto objektivnog sagledavanja činjenica dobija presuda koja prati narativ opozicionih medija, NVO krugova i političkih blokova koji odavno imaju interes da srpske institucije predstave kao nedemokratske, a svakog demonstranta kao potencijalnog disidenta. 

Ono što je posebno opasno jeste činjenica da se ovakvo ponašanje više ne doživljava kao izuzetak već kao pravilo u formiranju odluka kod jednog dela pravosuđa u Srbiji.

Nije reč samo o Ivani Ramić, poslednjih meseci imali smo priliku da vidimo da je u pitanju čitava mreža kadrova koji dele istu ideološku matricu, koji su školovani, vaspitavani i podržani od strane struktura kojima nije cilj pravna sigurnost, nego politička kontrola institucija. 

Ako ovakva praksa postane normalna, onda više ne postoji razlika između suda i stranačke kancelarije, što nas vodi u situaciju gde građani više ne mogu da računaju na pravdu, već isključivo na to da li pripadaju krugu koji je tog dana zaštićen.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI