"PONOSAN SAM NA BOMBARDOVANJE SRBIJE" Glavni svedok odbrane u slučaju protiv OVK zlikovaca je desna ruka Olbrajtove, odlikovala ga Jahjaga

Njegovo svedočenje na tzv. Kosovu je dočekano sa oduševljenjem, mada je Rubin uglavnom ponovio ono što je pričao prethodnih godina i decenija, citirali su se odlomci iz njegovih intervjua, a činilo se da jedva čeka da završi sa svedočenjem, pa se u jednom trenutku požalio i sudiji da će morati u hotelu da produži boravak zbog svedočenja.

Rubin je i u Hagu naveo da su SAD u početku osuđivale terorističke akcije OVK usmerene pre svega protiv srpskih civila, a u više navrata je naglašavao da Hašim Tači nije bio u mogučnosti da sam odlučuje. Pričao je o Ademu Demaćiju kao ideologu OVK i nekome ko je imao „veću moć od Tačija“, a u više navrata žalio se i na stav Kristofera Hila.

U jednom od svojih ranijih intervjua naglasio je da se pozicija SAD prema OVK razvijala tokom godina.

„U prvim danima SAD su osudile terorističke aktivnosti koje su sprovodile albanske grupe, ali evolucijom mirovnog procesa OVK je postala centar tog procesa“.

„OVK je odigrala odlučujuću ulogu u sporazumima koje su potpisali njeni lideri i u sprovođenju obećane demilitarizacije. Imam lepa sećanja na rad sa njihovim liderima. To ne znači da je sve što se dešavalo u to vreme rata nešto što bih ja podržao“, dodaje on.

Bivši diplomata i novinar

Rubin je bivši američki diplomata i novinar, a javnosti je najpoznatiji kao pomoćnik američkog državnog sekretara za javne poslove u administraciji bivšeg predsednika SAD Bila Klintona od 1997. do 2000. godine. Bio je i glavni portparol Stejt departmenta, a važio je za desnu ruku sekretarke Medlin Olbrajt.

Selidba u London i rad sa Veslijem Klarkom

Posle Klintonovog odlaska, preselio se u London i radio kao gostujući profesor međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije. Po povratku u Njujork vratio se politici, bio je glavni spoljnopolitički portparol predsedničke kampanje generala Veslija Klarka dok se nije povukao, a onda je radio i za demokratskog kandidata Džona Kerija 2004, kao viši savetnik za pitanja nacionalne bezbednosti.

Radio i sa Hilari Klinton

Bio je i član predizbornog tima Hilari Klinton 2008. godine, a nakon toga je otišao u medijsku kuću “Blumberg”. Tri godine kasnije se preselio u Pariz, jer je postao diplomatski savetnik novoizabranog generalnog sekretara Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Nedavno se na velika vrata vratio u Stejt department, jer ga je 16. novembra 2022. državni sekretar Entoni Blinken imenovao za specijalnog izaslanika i koordinatora Centra za pitanja od globalnog značaja.

Medalja od Jahjage

Vrlo je poznat na tzv. Kosovu, gde ga je 2013. Atifete Jahjaga odlikovala ordenom za zasluge i to za, kako je rekla, "vanredni doprinos za tzv. Kosovo tokom ratnog perioda koje je pomoglo da se uspostavlja mir i sloboda i razvoj zemlje za sve njene građane, kao i posle rata u "izgradnji države Kosovo i njenu međunarodnu konsolidaciju". Pet godina kasnije oštro se protivio promeni granica između Beograda i Prištine, i snažno je kritikovao ulogu Rusije oko Kosova. Kako prenose albanski mediji, upitan da li će Rusija odobriti članstvo Kosova u UN, ukoliko Srbija prizna kosovsku nezavisnost, Rubin kaže da nikada ne bi verovao Srbiji.

„To ne znači da im ne bih verovao ako bih dobio sve garancije da će Rusija priznati kosovsku nezavisnost. Ipak, ništa ne bih radio na osnovu spekulacija“, rekao je 2018. godine.

Blinken ga vratio u „politički život“

Pre tri godine se na velika vrata vratio u Stejt department, jer ga je 16. novembra 2022. državni sekretar Entoni Blinken imenovao za specijalnog izaslanika i koordinatora Centra za pitanja od globalnog značaja, da bi se sada, vratio ovom njegovim neistinama još uvek opterećenom regionu.

Podsetimo, u toku je suđenje bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, koji su optuženi za ratne zločine, pred Specijalnim sudom u Hagu svedočenjem četvrtog svedoka odbrane Džoka Kovija, bivšeg zamenika šefa administracije UNMIK-a.

Bivše vođe tzv. OVK optužnica tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u nelegalnim pritvorima tzv. OVK na KiM i u Albaniji od januara 1998. do decembra 2000. godine. Suđenje je počelo je u aprilu 2023. godine, a tužilaštvo je iznošenje dokaza završilo 16. aprila ove godine.

U tom periodu tužilaštvo je pozvalo 125 svedoka u sudnicu i izvelo oko 3.000 materijalnih dokaza. Tzv. OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pomagači ili pripadnici.

Kosovo onlajn

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI