"U SREDNJOJ ŠKOLI SAM BIO ATEISTA" Monasi iz manastira Tumane otkrili zašto su se zamonašili i šta su im rekli najmiliji

- Ja sam bio relativno stariji kada sam pristupio monaškom životu. Imao sam 55 godina i ja sam svoj život ostavio s one strane manastira Tumane, kada je umro Zoran i rodio se Zosim - ispričao je monah Zosim tokom gostovanja na tv Hepi. 

Printscreen

Monah Teofil ima drugačiju priču: 

- Ja sam imao 26 godina kada sam odlučio da se zamonašim. Što se tiče monaškog priziva - tu nema pravila. Ja sam svakako imao sreće da u tom početnom periodu pobožnosti upoznam našeg igumana koji je svojom harizmom i neobičnom pojavom učinio da shvatim da je moguće da budem monah. Završio sam srednju drvnoprerađivačku školu, posle sam upisao smer za dizajn, a kada se umešao Božiji prst u moj život, osećaj za umetnost je ostao, ali oplemenjen - rekao je monah i dodao: 

Printscreen

- Uvek sam se razlikovao od ostale dece, ali u srednjoj školi nisam bio pobožan. Čak mislim da sam bio ateista, a vera je došla kasnije, nakon fakulteta. Primilo se, iako nikada nisam sanjao da ću biti monah, jer sam mislio da nisam dostojan da budem to što jesam - ali to nosim sa radošću. Uvek sam mislio da je to velika sreća koja ne može meni da se desi. 

Retko koji roditelj, kažu, će svoje dete sa trubačima da prati u manastir, jer smatraju da do tog poziva dovodi neko razočarenje, a monaštvo vide kao kraj. Međutim, nije tako. 

- Moj brat blizanac je moju želju da se zamonašim podržavao od samog početka. Imao sam osam godina kada sam krenuo u crkvu. Sa 12 godina se javila moja velika ljubav prema manastiru i monaškom životu. Za mene je to  najveća radost. Ja se nisam razočarao u život pa otišao u manastir. Ima perioda kada se blagodat povuče, a onda treba vreme da je zaradimo od Boga. Inače, stalno je to izraz velike sreće i ljubavi. I to je jače od mene - kaže otac Mihailo.

Printscreen

Monah Jakov je izuzetno mlad postao iskušenik, sa samo 22 godine.

- Postoji izreka da se u manastir donosi ili mladost ili zlato. Svi mi u manastiru imamo taj priziv koji se javlja i povlači, sve dok ne dođe čvrsta odluka. U manastiru učimo da donesemo odluku šta hoćemo i kako hoćemo. Tog leta kada sam prvi put došao u manastir Tumane, tih mesec dana sam se lomio da li da ostanem ili ne. Tada sam odlučio, otišao sam kući i završio sve što je trebalo. Hteo sam da dam neke ispite i rekao sam sebi "Ako dam sve te ispite, idem u manastir." Taj period kada sam bio kod kuće, strašno sam se lomio kako da kažem roditeljima. Onda sam odlučio da im ništa ne kažem, da me ne bi odricali od te ideje. Na kraju čovek odluku donosi jednom u životu i ta odluka mora biti lična -  ispričao je monah Jakov.

Alo/Espresso

BONUS VIDEO: 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI