OVE GODINE NEMA MARSOVACA NI SUPERMENA Za šest dana popisivači registrovali više od 1.350.000 stanovnika!
Evo, prošla je prva sedmica od početka popisa stanovništva i domaćinstava i taman kad pomislim da mi se desilo sve što je moglo da mi se desi, svakog dana me nešto iznenadi na terenu, kaže za Alo! jedan od popisivača.
- Već prvog dana sam se našao u nezgodnoj situaciji… U domaćinstvu je bilo dete koje ide u specijalnu školu, a nigde nisam imao u ponudi šifru za takvu školu. Problem sam rešio tako što sam napisao da dete ide u osnovnu školu, što i jeste tačno, a napisao sam i ime škole, tako da verujem da će aplikacija registrovati kako treba i na kraju da ćemo imati adekvatne podatke - kaže naš sagovornik B. J., koji je želeo da ostane anoniman i dodaje da se za svaki prepreku on i ostali popisivači mogu obratiti svom instruktoru, pa će zajedno, u skladu sa propisanim procedurama, rešavati eventualne probleme.
- Tako je bilo i kada sam naišao na hraniteljsku porodicu, gde takođe nisam imao odgovarajuću šifru. Ipak, na kraju sam se snašao i sve je regularno popisano. U svakom trenutku imamo pomoć instruktora koji prati naš rad na terenu i pomaže nam da se snađemo u nejasnim situacijama – ispričao nam je popisivač B. J.
- Do sada nije bilo Marsovaca, Liliputanaca, Supermena, uglavnom je sve teklo ozbiljno i odgovorno. Nije moje bilo da komentarišem, već samo da zavedem to što građani kažu, što sam i uradio, ali mi se učinilo na dva-tri mesta da su mi dali netačnu informaciju na pitanje o kvadraturi stana, mada ne shvatam zašto - otkriva naš sagovornik.
Inače, popis stanovništva, domaćinstava i stanova, 28. po redu u Srbiji, uspešno je počeo 1. oktobra. Za šest dana 15.000 popisivača na terenu je popisalo više od 1.350.000 stanovnika, 650.000 stanova i 500.000 domaćinstava u Republici Srbiji.
Prvi podaci zabeleženi 1834. godine
Popis stanovništva utkan je u same temelje moderne srpske države. Nakon što je 1833. godine Srbiji vraćeno šest nahija, već 1834. godine - po naredbi kneza Miloša - sproveden je prvi opšti popis stanovništva, takozvani „popis ljudstva“, a 1835. godine usvojen je Sretenjski ustav. Od tada do Prvog svetskog rata popisi su, u proseku, sprovođeni na svakih pet godina.
Između dva svetska rata sprovedena su dva jugoslovenska popisa, 1921. i 1931. godine. Planirana desetogodišnja periodika popisa poremećena je 1941. godine zbog Drugog svetskog rata. Nakon rata, sproveden je tzv. skraćeni popis 1948. godine, kako bi se u što kraćem roku prikupili podaci o demografskim gubicima.
Prvi kompletan posleratni popis stanovništva sproveden je već 1953. godine, a počev od popisa 1961. godine, ponovo je uspostavljena desetogodišnja dinamika sprovođenja popisa stanovništva u skladu sa preporukama Ujedinjenih nacija.
Ove godine, od 1. do 31. oktobra, popis 2022. sprovodi Republički zavod za statistiku, a finansiran je sredstvima EU i kofinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije.
Više o istorijatu popisa u Srbiji na linku: https://www.youtube.com/watch?v=ou5pujVcQNU
Pratite nas i na Telegramu
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)