TITO MU JE BIO GLAVNI NEPRIJATELJ Srbin bio vođa irske mafije, spektakularno je uhapšen!
Foto: Youtube/Printscreen

Radonjić je važio za izuzetno moćnog čoveka sa jakim vezama u podzemlju o kom je često pisala kako domaća tako i inostrana štampa. Rođen je u naselju Dovarje u Užicu i veoma rano je ostao bez oca Dragomira, pripadnika Ravnogorskog pokreta, kog su komunisti streljali, a sestra mu je umrla od komunističke torture tri godine kasnije. Odrastao je sa majkom i završio srednju tehničku školu u rodnom gradu, ali nije mogao da se zaposli.

Kako su navodno Užičani ispričali, odmalena je bio dobar sa tadašnjim bekom Crvene zvezde, Milovanom Đorićem Đorom i zahvaljujući tome prošvercovao se u autobusu sa igračima u Grac. Ostao je neko vreme u Austriji, a potom je otišao u Italiju. Nakon toga se 1970. godine zaputio u Ameriku i nastanio u jednom od kvartova na Menhetnu sa 27 godina.

 

 

Zvali ga "kum nad kumovima"

- Jedan moj rođak je išao pre dosta godina do Boška Radonjića da mu nešto popravi u kući. Radonjić je tog trenutka pucao u televizor i iznervirano kazao: "Mali ne boj se. Neću ti ništa, ti samo završi to zbog čega si došao i platiću ti. Iznervirali su me ovi političari na televiziji što pričaju laži, pa sam morao da pucam u televizor". Mom rođaku nije bilo svejedno kada je to čuo, ali se na kraju sve dobro završilo i ta slika mu je zauvek ostala u sećanju - priča Siniša, blizak prijatelj Radonjićevog rođenog brata u razgovoru, piše "24sedam".

Prisetio se još jedne situacije o kojoj mu je kako kaže, pre nekoliko godina, pričao Radonjićev brat, po povratku iz Amerike.

- Meni je njegov brat sada već pokojni, svojevremeno ispričao jednu nesvakidašnju situaciju, kada je otišao da ga poseti u Čikago. Boško je tada sedeo na barskoj stolici, a on mu je prišao sa leđa, u nameri da ga iznenadi i zagrli jer je tek došao. Međutim, nije ni stigao da izgovori: "Gde si brate", a već su mu u tom momentu bila uperena dva pištolja u stomak. Nakon toga mu je rekao da više nikada neće doći u Ameriku i više nikada nije ni otišao - dodaje Siniša.

Napominje da su se Boško i njegov brat veoma razlikovali, kako po karakteru, tako i po interesovanjima.

- Boško je bio opasan čovek, ali izuzetno inteligentan i pametan. Mnogi su ga poštovali, a većini je pomogao i to niko ne može da ospori. Dok je bio živ znao se neki red, pogotovo na Zlatiboru, imao je autoritet. Dovodio je svoje prijatelje na Zlatibor, tamo je vedrio i oblačio, a sa Nikolom Kavajom se jako puno družio, bukvalno su išli "ruku pod ruku", koliko su bili dobri prijatelji i kumovi. Izuzetno su se poštovali, a o njihovom prijateljstvu se jako puno pričalo. Dolazio je i Džon Goti, koji ga je i izvukao iz zatvora. I još neke poznate ličnosti su dolazile, ali ih ja nisam video, već sam čuo. Međutim, Boškov brat je bio drugačiji. Njih dvojica su bili kao nebo i zemlja. On je ostao u Užicu, čuvao je koze i vodio drugačiji život u odnosu na Boška koji je još kao mladić otišao iz ovog grada u inostranstvo - tvrdi Siniša.

Takođe, razgovoru se pridružio još jedan Užičanin, (koji je želeo da ostane anoniman), a koji je opisao svoj susret sa Radonjićem pre nekoliko godina.

- Jednom sam ga video i to sa telohraniteljima, ali je od tada prošlo dosta godina. Na ruci je nosio prsten i to mi je zapalo za oko, kao i cela njegova pojava. Izgledao mi je kao iz filma "Kum", ali ne "Kum" 3, već "Kum" 4. Posebno mi je bio zanimljiv detalj o njemu kada su mu preusmerili avion, pa njegovo druženje sa Kavajom... Znam da mu je otac bio streljan baš ovde na Dovarju. Sećam se i da sam mu jednom sreo sina, seo sam baš na njegovo mesto na nekom splavu koje je bilo rezervisano. Malo sam više popio, pa nisam ni primetio, a oni su me zamolili da se pomerim. Nije bilo incidenta, bili su kulturni - dodaje on.

Glavni neprijatelj mu bio Tito

Upravo je u SAD-u počelo Radonjićevo poznanstvo sa Kavajom, koji ga je venčao sa prvom suprugom u Njujorku. Zajedno su se pridružili grupi nacionalista koji su vodili Srpski oslobodilački pokret otadžbine. Kako su obojica imali slične živote, tako su im i ciljevi bili isti. Obojici je glavni neprijatelj bio Josip Broz Tito, kao samo oličenje komunizma. Osim što su pokušali atentat na Tita, učestvovali su i u bombaškim napadima na konzulate Jugoslavije.

Vođa irske mafije

Radonjić se sprijateljio i sa Tedijem Kaminskim, koji je bio krunisan za šefa irske mafije. Kako je vreme odmicalo i kako po njihovim pravilima biva, kada jedan "kralj" umre, drugi ga nasleđuje.

U ovom slučaju je to bio Boško Radonjić, vođa irske mafije u Njujorku, odnosno "kum", kako ga je tada opisivala tadašnja štampa "prvi Srbin na čelu irske mafije".

Nakon toga, sa te pozicije uspeo je da ujedini Irce i Italijane, čiju je familiju Gambino predvodio čuveni Džon Goti, poslednji don "Koza Nostre".

Kumstvo sa Džonom Gotijem

Njih dvojica su osamdesetih godina "harala" Amerikom.

- Slučajnost je, opet, htela da za bosa, odnosno šefa italijanske mafije, isto tako moćne u Njujorku, tada upravo dođe još jedan moj dobar prijatelj - Džon Goti. On je bio šef mafije jedne od najuticajnijih njujorških porodica, italijanskog porekla - Gambino. Ja sam ga upoznao početkom sedamdesetih, dok je bio mladi oficir u porodici Gambino. Pomogao sam mu da se prikrije. Tako sam stekao poverenje, koje mi je kada je postao Bos vratio tako što me je imenovao za kapetana Koza nostre za Njujork. Bio sam kum irskog klana. Ja sam jedini stranac, koji je bio šef u Koza Nostri, i jedini Srbin koji je bio visoki oficir u američkom podzemlju. Posle smrti Džona, i hapšenja njegovog brata Pitera, koji je jedno vreme bio kum Koza nostre, organizaciju vodi moj stari poznanik Džon Nois. Goti mi je predložio da se naše dve mafije pobratime i da tesno sarađuju, što sam prihvatio, tako da smo, u stvari, postali oružana sila porodice Gambino. Ja sam za vreme svoje vladavine nastojao da prestanu međusobni obračuni i ubistva u mafiji za koje tada ni mi šefovi nismo znali kako se i zbog čega događaju. I taman sam mislio da sam u tome uspeo kad je jednog jutra 1985. na pločniku ispred restorana na Menhetnu nađen ubijen Pol Kastelano, bos bosova, odnosno šef svih mafija u Njujorku. Bilo je očigledno da je to ubistvo zbog nekih svojih ili viših drzavnih interesa organizovala policiji - izjavio je navodno jednom prilikom Radonjić.

Međutim, "bos bosova" svih ogranaka mafije u Njujorku, Pol Kastelano ubijen je 1985. godine. Na njegovo mesto došao je Džon Goti. Nedugo nakog toga Goti biva optužen da je zapravo on sam likvidirao bivšeg šefa mafije, tako da su ga sud, svedočenje i porota osudili na 100 godina robije.

Spektakularno hapšenje

U januaru 1999. godine Radonjić je bio na Kubi, a na povratku FBI je skrenuo njegov avion kako bi ga doveo u Majami i uhapsio.

Suđeno mu je po optužnici iz 1992. godine, za nameštanje porote na suđenju Gotiju šest godina ranije, ali su sve optužbe povučene.

Naime, ključni svedok optužbe, "insajder" iz Gotijevih redova Salvatore Gravano, zvani Semi Bik, optužen je zbog droge dok je bio u programu za zaštitu svedoka i nije mogao da tereti Radonjića.

- Goti mi je savetovao da se vratim kući, pogotovu što je rat ovde već bio počeo. On je preko svojih doušnika doznao da se spremaju da krenu na Srbiju. Znao je da sam ja u Ameriku pobegao i prihvatio saradnju sa mafijom radi ostvarenja srpskih nacionalnih interesa, a da u novonastaloj situaciji mogu da pomognem Srbima u Bosni - ispričao je tada on.

Poštovao Đinđića

Radonjićeva udovica Sabrina je pre nekoliko godina ispričala za medije da Boško za vreme svog boravka u Srbiji od 1991. pa sve do smrti 2011. godine nikada nije bio kažnjavan, niti krivično gonjen. Ispričala je da je komunicirao sa svim političarima iz tog vremena i da je veoma poštovao pokojnog premijera Zorana Đinđića.

- Boško je više puta upozoravao Đinđića da se pazi kriminalaca iz svog okruženja. Međutim, uhapšen je bez ikakvog osnova u akciji "Sablja" i 87 dana je neosnovano bio u pritvoru. Ali nikad mu nije palo na pamet da tuži svoju zemlju za odštetu. Boško je bio veliki patriota, a potiče iz ugledne, obrazovane porodice. Bio je oštar mozak, britka reč i veliko srce - ispričala je tada njegova udovica Sabrina.

Takođe, Radonjić je poslednje godine života proveo na Zlatiboru u svojim apartmanima u naselju Kraljevi konaci, a preminuo je pre deset godina u 68. godini od teškog šloga od kog nije mogao da se oporavi, uprkos tome što je dugo bio na aparatima koji su ga održavali uživotu. Sahranjen je na groblju Dovarje pored supruge Sabrine, a na grobu stoji epitaf "Moja čast je moj život".

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading