OVO SE NIKAKO NE RADI NA SPASOVDAN, MOŽE DONETI BOLEST U DOMAĆINOVU KUĆU! Ovaj krstić je danas KRUCIJALAN - tiče se napada demona!

Svakog šestog četvrtka po Vaskrsu, tj. 40. dan po vaskrsenju, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave  Spasovdan  ili Vaznesenje Hristovo.

Prema predanju, nakon što je vaskrsao, Isus se javio svojim učenicima i sa njima proveo 40 dana.

Koliki je značaj narod oduvek davao Spasovdanu , vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.

Narodni običaji i verovanja:

Na ovaj dan, kako se veruje, ne rade se teški poslovi u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spase kuću od nevolje, a decu od bolesti.

U nekim krajevima narod od leskovih grančica pravi krstiće, koje potom stavlja na mesta koja mu donose blagodeti i mir, kako bi ih sačuvali od demona.

Postoji i jedan lep običaj - ne jede se ništa toga dana dok se najpre ne okuse jagode.

Prema verovanju ne treba spavati preko dana, da se ne bi dremalo čitave godine.

Spasovdan je proglašen i slavom grada Beograda.

Tradicionalno, ulicama prestonice i ove godine je održana litija.

BONUS VIDEO