SVET U KOJEM SE OD OTPADA ZARAĐUJE I ISTOVREMENO ČUVA PRIRODA MNOGIMA ZVUČI KAO BAJKA: Ipak, taj sistem funkcioniše, evo gde i koliko je Srbija od njega udaljena

Brojne države već ostvaruju značajne profite zahvaljujući otpadu, a neke su zbog sve veće zarade čak donele odluke da zabrane njegov izvoz.

U tom kontekstu, Evropski parlament je ove godine podržao predlog za uvođenje strožeg nadzora nad transportom otpada iz zemalja Evropske unije (EU). Novi okvir znači da će u budućnosti biti zabranjen izvoz otpada namenjenog odlaganju u države koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

– Otpad moramo pretvoriti u resurse na zajedničkom tržištu, a samim tim bolje ćemo voditi računa o našoj životnoj sredini i konkurentnosti na tržištu. Kada se otpadom pravilno upravlja, on ni u kom slučaju ne bi trebalo da nanosi štetu životnoj sredini ili ljudskom zdravlju – istakla je Pernil Vajs, izvestilac Evropskog parlamenta za ovaj predlog.

Prema navodima iz saopštenja EP, cilj novog zakonskog okvira jeste da omogući maksimalno iskorišćavanje potencijala otpada kako bi se ostvarili ambiciozni planovi EU u oblasti cirkularne ekonomije bez zagađenja.

Kakva je situacija u Srbiji?

I kod nas rešenje postoji, samo ga je potrebno primeniti – evo šta bi trebalo uraditi.

Srbija svake godine proizvede oko 12 miliona tona otpada, a čak 10 miliona tona ostane potpuno neprerađeno i završi kao ekološki problem, podseća Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ). Zbog nedostatka adekvatnih postrojenja za tretman i preradu otpada, zemlja ne koristi njegov ekonomski i ekološki potencijal kao članice EU, a dodatni novac odlazi na izvoz.

Prema GIZ-u, količine otpada koje nastaju u Srbiji mogle bi da budu iskorišćene kao sekundarne sirovine ili u proizvodnji zelene energije. Još jedan izazov je to što su, prema analizama ove agencije, ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji čak četiri do pet puta niža nego u EU – svega 0,3 odsto BDP-a. Ipak, ohrabruje činjenica da privreda pokazuje snažnu volju za prelazak na cirkularni model poslovanja.

– U svakom slučaju mi imamo i velike gubitke u nacionalnom dohotku zbog toga što ne koristimo otpad na pravi način. Procene Privredne komore Srbije ukazuju na to da mi godišnje gubimo više od 100 miliona evra reciklabilnih sirovina koje ostavljamo na smetlištu i deponijama koje kasnije budu paljene i prave velike probleme u kvalitetu vazduha i voda. A da ne govorim o tome da naša industrija ima potrebe da se usaglašava sa evropskim regulativama – ocenio je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Stroga pravila za uvoz otpada

Pošto u Srbiji nedostaju postrojenja kao što su spalionice, kojih u zemljama EU ima na stotine, zemlja je primorana da deo otpada izvozi, dok ga zemlje uvoznice koriste kao vrednu sirovinu za proizvodnju energije. Zbog istog razloga, ali i zbog strogih propisa, uvoz opasnog otpada je veoma ograničen i u praksi gotovo u potpunosti uskraćen.

To uređuje Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje i pratećoj dokumentaciji, zasnovana na Bazelskoj konvenciji o nadzoru nad prometom opasnog otpada i njegovim odlaganjem. U dokumentu su precizno definisane kategorije opasnog otpada koje je dozvoljeno ili zabranjeno uvoziti ili izvoziti.

Uredba izričito navodi vrste opasnog otpada čiji je uvoz nedopustiv: određeni metalni otpad i materijali koji ga sadrže; otpad sa dominantno neorganskim sastojcima koji mogu sadržati metale ili organske materije; otpad pretežno organskog sastava; kao i mešavine organskog i neorganskog otpada.
S druge strane, uvoz je dozvoljen isključivo za opasni otpad koji se može koristiti kao sekundarna sirovina.

Veliki potencijali koji stoje neiskorišćeni

Upravljanje opasnim otpadom postaje jedno od ključnih pitanja ekološke politike Srbije, jer zemlja i dalje nema adekvatna rešenja za njegovo zbrinjavanje.

Siniša Mitrović upozorava da je izgradnja domaćih postrojenja za tretman opasnog otpada od vitalnog značaja za dugoročnu ekonomsku stabilnost.

– Takva postrojenja omogućila bi Srbiji da smanji troškove izvoza, stvori nova radna mesta i zadrži novčanu vrednost energetskog potencijala koji tako tretirani otpad ima, unutar svojih granica. Izvoz opasnog otpada već predstavlja značajan trošak za našu ekonomiju, dok bi postrojenja za tretman u Srbiji omogućila zadržavanje tih resursa i smanjenje zavisnosti od stranih tehnologija i usluga – izjavio je Mitrović.

On podseća da Srbija zbog nedostatka ovih kapaciteta propušta šansu da iz otpada stvara nove proizvode.

– Srbija gubi novac jer izvozimo sirovine, umesto da razvijamo sopstvene kapacitete za preradu i proizvodnju. Pitanje tretmana opasnog otpada nije samo ekološko, već i pitanje ekonomske strategije i održivog razvoja. Neophodno je stvoriti nacionalni konsenzus oko zaštite prirodnih resursa i promovisanja cirkularne ekonomije. Ako želimo da postanemo lider u regionu po pitanju ekoloških rešenja, moramo ulagati u postrojenja za tretman otpada poput spalionica koja će omogućiti cirkularnu ekonomiju – podvukao je Mitrović.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI