ISTORIJAT OMILJENOG NAM SOSA: Da li znate da kečap nije uvek bio od paradajza?

Prvobitni kečap bio je slani fermentisani riblji preliv, poznat pod nazivom kê-tsiap, koji su Kinezi koristili još u 17. veku. Ovaj gusti sos, prepun umami ukusa, bio je sasvim drugačiji od onoga što danas držimo u frižideru. Tokom vekova, trgovina i putovanja preneli su ideju o ovom prelivu u Evropu, gde su ga lokalne kuhinje prilagodile sopstvenim ukusima. U nekim verzijama, kečap je pravljen od oraha, gljiva, pa čak i školjki.

Alo

 

Tek kada je stigao u Ameriku, kečap je počeo da poprima oblik kakav danas poznajemo. U 19. veku, inovatori su počeli da eksperimentišu sa paradajzom, sirćetom i začinima – stvarajući recept koji će promeniti tok kulinarske istorije. Ipak, pravi trenutak globalne afirmacije došao je 1876. godine, kada je Henri Hajnc predstavio svoj kečap na Svetskoj izložbi u Filadelfiji. Bio je to trenutak koji je zauvek obeležio sudbinu ovog sosa – i lansirao ga u planetarnu popularnost.

Danas, kečap je više od običnog priloga – on je simbol pop kulture, hrane „s nogu“, porodičnih večera i nostalgičnih trenutaka. Njegova priča podseća nas da i najjednostavniji ukusi mogu imati fascinantnu, dalekosežnu istoriju.

Upravo zato, nije nerealno zamisliti da će neko novo kulinarsko (ili tehnološko) čudo možda doživeti sličan trenutak na Expo 2027 u Beogradu. Kao što je kečap jednom zasijao pred svetom u Filadelfiji, tako i neka ideja iz Srbije ili regiona može tada prvi put bljesnuti i ostaviti trag za decenije koje dolaze.

Jer, ponekad je sve što treba – samo jedan trenutak da svet proba nešto novo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI